Sve veći broj zemalja smatra da je ekocid zločin

Meksiko je najnovija zemlja u kojoj političari nastoje da odvrate štetu po životnu sredinu – i da dobiju pravdu za svoje žrtve – tako što će je kriminalizovati.

Karina Marlen Baron Perales, kongresmenka Novog Leona, podnela je meksičkom kongresu predlog zakona kojim se uvodi novi zločin “ekocid”.

Dok je nanošenje štete životnoj sredini već građanski prekršaj u većini zemalja, priznanje ekocida uzdiže najteže slučajeve do nivoa zločina, uz prateće kazne.

Novi meksički zakon nastoji da kriminalizuje “svako nezakonito ili bezobzirno delo počinjeno sa znanjem da postoji velika verovatnoća ozbiljne i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po životnu sredinu”.

Ako se usvoji, svako ko bude proglašen krivim za ekocid mogao bi biti kažnjen do 15 godina zatvora i novčanom kaznom od čak 1.500 pezosa (70 funti) dnevno.

Meksički zakon koristi definiciju ekocida koju je razvila međunarodna komisija pravnih eksperata 2021. godine. Definiciju je uglavnom trebalo da usvoji međunarodni krivični sud kroz amandman na Rimski statut, ključni cilj Fondacije Stop ekocidu, ali sada se takođe koristi za zakonodavstvo na nacionalnom nivou.

Samo nekoliko država širom sveta je inkriminisalo ekocid, uključujući Vijetnam, Ukrajinu i Rusiju. Ukrajinski javni tužilac već istražuje mogući slučaj ekocida protiv Rusije zbog probijanja brane Nova Kahovka.

Francuska je postala prva zemlja EU koja je uvela ekocid u zakon 2021. godine, iako formulacija nije tako jaka koliko su aktivisti očekivali.