Da li je podmorsko rudarenje manje štetno od klasičnog? Indonezija u problemu

Podmorsko rudarenje nikla, elementa važnog za proizvodnju baterija za električna vozila (EV), moglo bi da delimično zameni klasično rudarenje koje je štetnije za životnu sredinu.

Nikl je, naime, jedan od ključnih elemenata koji se koristi za proizvodnju ovog tipa baterija, i koristi se za povećanje kapaciteta i smanjenje njihove težine, a potražnja samo raste.

Kako piše britanski Ekonomist, “ako svet želi da ostvari ciljeve vezane za dekarbonizaciju, globalno će morati da proizvede 48 miliona tona nikla godišnje do 2040. godine, što je oko 19 puta više nego do sada”, prema procenama Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Većinu svetske potražnje za niklom danas zadovoljava Indonezija, u kojoj se proizvede 54 odsto ovog metala, odnosno oko 1,6 miliona tona godišnje.

Udeo Indonezije u globalnoj proizvodnji nikla će porasti na oko 85 odsto do 2027. godine, procenjuje se, ali ova zemlja ni tada neće moći da zadovolji rastuću svetsku potražnju. Stoga, rešenje bi moglo da predstavlja podmorsko rudarenje nikla iz Tihog okeana, u području nazvanom Klarion-Klipertonova zona (CCZ), u kojoj se, prema procenama, nalazi 340 miliona nikla.

To je tri puta više nego što su ukupne svetske rezerve.

Rudarska kompanija “TMC” počinje sa radovima na dubini od 1.500 metara, uprkos upozorenjima ekologa koji tvrde da bi rudarenje moglo da uništi ekosistem okeana.

Ali, Ekonomist navodi da je pomenuto rudarenje sa morskog dna, ipak, mnogo manje štetno od dosadašnjeg uništavanja prašuma u Indoneziji i da će, donekle, moći da smanji pritisak na njenu životnu sredinu.