Nevidljivi uticaj: Prečišćena otpadna voda ima veći ekološki uticaj nego što se mislilo!

Efleunti iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda imaju dvostruko dejstvo: neke vrste nestaju, dok druge imaju korist.

Posebno su pogođeni određeni redovi insekata, kao što su larve kamenjarki i čauša, koje znatno opadaju.

Sa druge strane, određene vrste crva i rakova mogu doživeti porast brojnosti.

Tim sa Univerziteta Goethe u Frankfurtu, predvođen Danielom Ensom i dr. Jonasom Jourdanom, ovo je potvrdio u obimnoj studiji koja je sada objavljena u časopisu “Water Research”.

Ispitano je 170 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Hesenu u vezi sa sastavom vrsta.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda su neophodna komponenta moderne infrastrukture, značajno su doprinela poboljšanju kvaliteta površinskih voda.

Međutim, njihova sposobnost da potpuno uklone tzv. mikropolutante iz otpadnih voda je uglavnom ograničena.

Ovi zagađivači uključuju aktivne supstance iz farmaceutskih i proizvoda za ličnu higijenu, pesticide i druge sintetičke materije koje dospevaju u vodene tokove putem tretiranih otpadnih voda, dodatno opterećujući reke i potoke.

Ovo pogoršava izazove sa kojima se suočavaju već ranjive zajednice insekata i vodenih organizama.

Prethodna istraživanja – koja su se uglavnom fokusirala na pojedinačna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – već su pokazala da su zajednice bezkičmenjaka nizvodno od ovakvih izliva uglavnom dominirane vrstama otpornim na zagađenje.

Međutim, do sada nije bilo jasno koliko su ove promene raširene.

Zato je tim biologa sa Univerziteta Goethe u Frankfurtu sada detaljno proučio kako otpadne vode iz 170 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Hesenu utiču na sastav vrsta bezkičmenjaka.

Ovo je dovelo do promene u uobičajenom shvatanju da ljudski uzrokovani faktori stresa smanjuju broj vrsta u staništu i time njihovu raznovrsnost: Naprotiv, rezultati ukazuju na to da se može primetiti promena u sastavu vrsta.

Istraživači su uspeli da identifikuju značajne promene u sastavu zajednice vrsta između lokacija nizvodno i uzvodno od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Neki organizmi su posebno pogođeni efleuntima iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – kao što su larve kamenjarki i larve čauša, koje u nekim mestima potpuno nestaju.

Druge taksonomske grupe, kao što su određeni crvi i rakovi, naprotiv, imaju korist i nalaze se u većem broju.

Ova promena je posebno primetna u potocima i manjim rekama.

U celini, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda menjaju uslove nizvodno u korist taksona otpornih na zagađenje i na štetu osetljivijih vrsta.

Kako možemo smanjiti zagađenje vode?

Savremene tehnike tretmana, poput ozoniranja ili filtracije aktivnim ugljem, mogu učiniti prečišćavanje vode u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda efikasnijim, omogućavajući uklanjanje šireg spektra zagađivača, uključujući mnoge tragove supstanci, iz otpadnih voda pre nego što se ispuste u okolinu.

Spajanje manjih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda takođe može doprineti smanjenju opterećenja na životnu sredinu.

Kakve god mere da se preduzmu, važno je osigurati da gornji tokovi već nisu degradirani i da su u dobrom hemijskom i strukturnom stanju.