Prozori koji sami štite od vrućine: Nova tehnologija smanjuje temperaturu i do sedam stepeni

Naučnici su razvili novu vrstu pametnih prozora koji mogu da regulišu prolazak sunčeve svetlosti, odbijaju toplotu i menjaju svoju providnost pomoću električne energije. Tokom eksperimentalnih ispitivanja, ova tehnologija omogućila je da temperatura unutar testnih konstrukcija bude i do sedam stepeni niža nego kod običnog stakla.

Rešenje su razvili kineski istraživači, a rezultati su predstavljeni u naučnom časopisu Nano Letters. Posebnost novih prozora jeste kombinacija zaštite od sunčevog zračenja i mogućnosti oslobađanja toplote iz unutrašnjosti objekta.

Za razliku od klasičnih zatamnjenih stakala, koja apsorbuju deo sunčeve energije i pritom se zagrevaju, nova tehnologija koristi veoma tanak sloj srebra koji reflektuje sunčeve zrake.

Kada se na prozor dovede mali električni napon, srebro se taloži na njegovoj unutrašnjoj površini i stvara reflektujući sloj. Staklo tada postaje gotovo neprovidno, pružajući zaštitu od jakog sunca i neželjenih pogleda.

Promenom električnog napona srebrni sloj može ponovo da se ukloni, čime prozor vraća svoju providnost. Na taj način korisnici bi u budućnosti mogli da prilagođavaju količinu svetlosti koja ulazi u prostoriju.

Tokom ispitivanja, propustljivost vidljive svetlosti smanjena je sa približno 44 na manje od pet odsto, dok je sposobnost odbijanja bliskog infracrvenog zračenja povećana sa oko 54 na 83 odsto.

Dodatnu prednost predstavlja posebna spoljašnja silikonska prevlaka, koja omogućava da se toplota oslobađa u obliku infracrvenog zračenja. Zahvaljujući tome, prozor ne služi samo kao zaštita od sunca, već aktivno doprinosi hlađenju.

U eksperimentima sprovedenim u Šangaju, male konstrukcije opremljene novim prozorima bile su u proseku oko 3,4 stepena hladnije od onih sa običnim kvarcnim staklom, dok je najveća zabeležena razlika dostigla približno sedam stepeni.

Istraživači smatraju da bi ova tehnologija mogla da pronađe primenu u energetski efikasnim zgradama, posebno kod krovnih prozora i staklenih površina izloženih intenzivnom sunčevom zračenju.

Ipak, rezultati su za sada ograničeni na eksperimentalne konstrukcije. Pre komercijalne primene potrebno je proveriti dugotrajnost materijala, mogućnost proizvodnje velikih staklenih površina i ponašanje sistema u stvarnim zgradama.

Ako se pokaže uspešnom, nova tehnologija mogla bi da smanji potrebu za klimatizacijom i doprinese manjoj potrošnji električne energije tokom toplih meseci.