Saharski pesak može poboljšati uklanjanje metana iz atmosfere

Postoji skrivena veza između Saharskih prašinskih oblaka i nivoa metana u atmosferi – snažnog stakleničkog gasa.

Tim međunarodnih naučnika, uključujući Jan-Berend Stuut-a, istraživao je mehanizam koji bi mogao značajno promeniti naše razumevanje emisija metana i njihovog uticaja na globalno zagrevanje.

Posledice za klimatsku budućnost naše planete mogu biti ogromne.

Saharski pesak važan za klimu

–Saharski pesak igra niz važnih uloga u klimi naše planete – kaže Jan-Berend Stuut.

-Na visokim delovima atmosfere, kontroliše količinu sunčeve svetlosti koja stiže do površine Zemlje. Takođe može zadržavati toplotu u nižem delu atmosfere. Pesak takođe đubri fitoplankton u okeanima. Plankton apsorbuje CO2 iz atmosfere. Gvožđem i silicijumom bogat pesak im je jedini izvor hrane daleko od kopna – dodaje on.

Ovo novo istraživanje uključuje novi mehanizam u kojem se vetroviti mineralni pesak meša sa morskim sprejem da bi formirao “Mineral Dust-Sea Spray Aerosol” (MDSA).

Rezultati sugerišu da MDSA aktivira sunčeva svetlost i proizvodi obilje hlorovih atoma koji oksiduju atmosferski metan i troposferski ozon putem fotokatalize.

MDSA je dominantni izvor atmosferskog hlora iznad severnog Atlantika, navodi studija.

Morska so veže metan

Stuut kaže da pod uticajem sunčeve svetlosti, gvožđe iz pustinjskog peska formira tzv. hlorne radikale iz morske soli (NaCl), te da se ovi ioni vezuju za staklenički gas metan (CH4), čime ga uklanjaju iz atmosfere.

Metan je staklenički gas koji izaziva 30 puta više zagrevanja od CO2.

Uklanjanje ovog stakleničkog gasa je stoga i prirodni način borbe protiv zagrevanja.

Nedostajući izotop ugljenika 12C

Novootkriveni mehanizam omogućava istraživačima bolje razumevanje globalnih budžeta metana (emisije naspram taloženja).

Hemijske reakcije ovih hlorovih radikala dovode do jačeg uklanjanja lakšeg izotopa ugljenika 12C od težeg 13C.

Ova posmatranja su već bila napravljena u Karibima.

Upravo leti i jeseni velike količine Saharskog peska duvaju prema Zapadu.

Maarten van Herpen, prvi autor ovog istraživanja koji radi u kompaniji Acacia Impact Innovation, zaključio je nakon razgovora sa Jan-Berend Stuut-om da bi ovo moglo biti “nedostajuće zrno” za posmatranje količine izotopa ugljenika nad Barbadosom, te je ta veza je brzo i potvrđena.

Kako mehanizam MDSA može delovati u drugim delovima sveta nije dobro razumljivo i zahteva dalja istraživanja, tvrdi studija.

Nastavak istraživanja je u toku.

Trenutno istraživanje ima za cilj bolje razumevanje uloge MDSA čestica u uklanjanju metana iz atmosfere.

Tim istraživača analizira uzorke vazduha iz celog severnoatlantskog regiona, koje obezbeđuju atmosferske opservatorije i komercijalne brodove.

U ovom istraživanju, pomorci su od velike pomoći jer pune boce vazduhom dok prolaze kroz Saharski prašinski oblak.

Do sada je prikupljeno 500 uzoraka vazduha, a prvi rezultati su veoma ohrabrujući, ali kako bi se doneli zaključci, potrebno je prikupiti podatke tokom cele godine.

Ovaj naučni rad ima za cilj dublje razumevanje procesa i uticaja MDSA čestica na uklanjanje metana iz atmosfere i time doprineti boljem razumevanju klimatskih promena i globalnog zagrevanja.