EU ulaže 130 miliona evra u grejanje budućnosti: Još četiri grada u Srbiji prelaze na biomasu i solarnu energiju

Srbija nastavlja modernizaciju sistema daljinskog grejanja kroz novu fazu projekta koji podrazumeva prelazak toplana sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Nakon što su četiri toplane već prešle na korišćenje drvne biomase, u toku su analize za uključivanje novih gradova, dok će pojedine lokalne samouprave po prvi put dobiti i sisteme zasnovane na solarnoj energiji.

Projektni menadžer za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Boris Ilijevski izjavio je da se u okviru druge faze projekta razmatraju Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, pre svega zbog velikog potencijala za korišćenje drvne sečke kao energenta.

„Druga faza praktično znači povećanje broja toplana koje prelaze sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije“, rekao je Ilijevski u razgovoru sa Ružicom Vranjković za RTS.

Pored biomase, novi projekti uključuju i razvoj solarno-termalnih sistema za daljinsko grejanje. Prema njegovim rečima, Bor, Pirot i Beograd imaju značajan potencijal da u svoje toplanske sisteme uključe i solarnu energiju, čime bi se dodatno smanjila potrošnja fosilnih goriva.

Prva faza projekta, koja je realizovana u periodu od 2018. do 2024. godine, obuhvatila je modernizaciju toplana u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku, koje su sa mazuta i uglja prešle na korišćenje drvne biomase.

Prema rečima Ilijevskog, rezultati su već vidljivi kroz značajno smanjenje emisije štetnih gasova.

„Kada se pređe na drvnu biomasu, više nema emisije sumpor-dioksida jer drvo praktično ne sadrži sumpor. Emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, smanjene su za 80 do 90 odsto“, naglasio je on.

Biomasa, kako je objasnio, ne podrazumeva samo drvnu sečku, već i poljoprivredne ostatke, ostatke iz drvne industrije, biorazgradivi otpad i ogrevno drvo. Upravo zbog široke dostupnosti ovih sirovina, biomasa danas predstavlja najzastupljeniji obnovljivi izvor energije u Evropskoj uniji.

„Oko 55 do 60 odsto energije iz obnovljivih izvora u Evropskoj uniji dobija se iz biomase“, rekao je Ilijevski, dodajući da u njenom korišćenju prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.

Jedan od najvećih projekata koji se priprema u Srbiji biće izgradnja solarno-termalne toplane u Novom Sadu, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 130 miliona evra.

„Evropska unija će obezbediti oko 20 odsto bespovratnih sredstava za ovaj projekat. Biće to zaista fascinantan projekat za Srbiju“, rekao je Ilijevski.

Pored proizvodnje toplotne energije iz sunca, projekat predviđa i izgradnju najvećeg rezervoara za skladištenje toplotne energije u Evropi, što bi omogućilo efikasnije korišćenje energije tokom cele grejne sezone.

Pored ekoloških efekata, prelazak na biomasu donosi i značajne ekonomske koristi lokalnim zajednicama. Za razliku od uvoza mazuta i drugih fosilnih goriva, novac uložen u nabavku drvne biomase ostaje u lokalnoj privredi.

„Kada sa mazuta pređete na drvnu biomasu, novac više ne odlazi iz lokalne samouprave. Ostaje u lokalnoj ekonomiji, isplaćuje se vlasnicima šuma, oni dalje plaćaju poreze i novac nastavlja da cirkuliše unutar zajednice“, istakao je Ilijevski.

On je ocenio da je Srbija napravila značajan napredak u oblasti energetske efikasnosti, ali da postoji prostor da se programi podrške prošire i na industriju, kao i na stambene zajednice, kako bi efekti uštede energije bili još veći.

Govoreći o dugoročnim ciljevima, Ilijevski je podsetio da Evropska unija planira da do 2050. godine postane klimatski neutralna, zbog čega se standardi u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije stalno unapređuju.

„Cilj Evropske unije jeste da postane klimatski neutralna, a uloga EU je da pomogne partnerskim državama da ostvare svoje planove u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti“, zaključio je Ilijevski.