NATO sve otvorenije podržava obnovljive izvore energije kao ključni element buduće energetske i bezbednosne strategije Alijanse, i to u trenutku kada se United States, njegova najmoćnija članica, pod vođstvom Donald Trump snažno protivi napuštanju nafte i gasa.
U novoj studiji NATO Centra izvrsnosti za energetsku bezbednost navodi se da Alijansa mora da poveća upotrebu obnovljivih izvora energije kao sigurnije alternative uvoznoj nafti i gasu, čime bi se smanjila zavisnost od nestabilnih energetskih pravaca i geopolitičkih rizika.
Iako je Centar naglasio da istraživanje ne predstavlja zvaničan stav celog NATO-a, portparol Alijanse potvrdio je da čisti izvori energije imaju sve veći strateški značaj.
„Diverzifikacijom izvora energije i ruta od kojih zavisi Alijansa, uključujući korišćenje alternativnih goriva, ne samo da povećavamo operativnu spremnost i otpornost, već smanjujemo zavisnosti, što nas čini jačim za budućnost“, rekao je zvaničnik NATO-a za Politico.
Rat u Ukraine i sukobi na Bliskom istoku dodatno su ubrzali energetsku tranziciju u Evropi, koja zbog ograničenih rezervi nafte i gasa zavisi od uvoza energenata. Zbog toga se i u vojnim krugovima sve češće smatra da je prelazak na obnovljive izvore ključan za dugoročnu energetsku nezavisnost.
Sa druge strane, Donald Trump obnovljive izvore često naziva „novom zelenom prevarom“, dok njegova energetska politika počiva na povećanju proizvodnje nafte i gasa.
Studija NATO Centra za energetsku bezbednost sa sedištem u Vilnius upozorava da će se način snabdevanja budućih vojnih kampova drastično promeniti.
„Do danas su vojni kampovi radili pomoću dizel agregata, koji su pouzdani i snažni, ali imaju velike logističke izazove i ozbiljne ekološke nedostatke“, navodi se u istraživanju objavljenom neposredno pre američko-izraelskog sukoba sa Iranom i zatvaranja Hormuškog moreuza, što je dodatno uzdrmalo globalno tržište energije.
Istraživači su sproveli simulacije različitih energetskih modela u budućim NATO bazama i zaključili da zeleniji sistemi donose značajno smanjenje upotrebe fosilnih goriva, povećanje energetske efikasnosti za 20 odsto i rast energetske autonomije za čak 35 odsto.
U publikaciji se navodi da se u budućnosti očekuje velika elektrifikacija vojnih sistema, uz znatno veću upotrebu obnovljivih izvora energije. Kao jedno od ključnih rešenja izdvajaju se solarni paneli kombinovani sa energijom vetra.
Studija takođe upozorava da je u prošlosti uvoz nafte iz rivalskih država često korišćen kao političko sredstvo pritiska koje je moglo da izazove ozbiljne energetske krize tokom sukoba.
Autori ocenjuju i da European Union i NATO do sada nisu uspeli da dovoljno dobro usklade javne, privatne i vojne interese kako bi sprečili buduće energetske poremećaje.
„Koliko god NATO i EU moraju da izgrade zajednički i koherentan okvir saradnje, toliko i pojedinačne države moraju da prevaziđu podele između javnog i privatnog, kao i vojnog i civilnog sektora“, zaključuje se u studiji.
