Direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije Danijela Isailović izjavila je za RTS da su nafta i gas resursi koji su pod kontrolom određenih tržišta, dok su sunce i vetar dostupni svima i predstavljaju pravac u kojem svet treba da ide, jer su to izvori energije koje „vam niko ne može uzeti ili odneti“. Kako je naglasila, svaka vetroturbina i vetroelektrana nisu samo korak ka dekarbonizaciji, već i novi stub energetske bezbednosti i nezavisnosti.
U isto vreme, cena barela nafte ponovo je premašila 106 dolara, dok analize ukazuju da je rat na Bliskom istoku smanjio proizvodnju nafte u tom regionu za gotovo 60 odsto. Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da „naftno-gasna kriza“ dugoročno ubrzava smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i jača ulogu obnovljivih izvora i nuklearne energije.
Prema najnovijim globalnim podacima, oko 75 odsto novih energetskih kapaciteta u svetu prošle godine dolazi iz obnovljivih izvora, dok ostatak čine nuklearna energija, gas, ugalj i nafta. Isailovićeva ocenjuje da je to jasan znak ubrzane energetske tranzicije i sve većeg oslanjanja na čistu energiju.
Kako navodi, od ukupno oko 800 gigavata novih kapaciteta, gotovo 500 gigavata instalirano je u Kini, pri čemu dominiraju solarni i vetro projekti. Kina, prema njenim rečima, pokazuje najbrži prelazak ka obnovljivim izvorima energije, sa snažnim ulaganjem u infrastrukturu i proizvodne kapacitete.
Istovremeno, globalna potrošnja električne energije raste, a ubrzava se i razvoj elektromobilnosti. Broj električnih automobila već je premašio 20 miliona, dok u Kini oni čine gotovo 50 odsto tržišta.
Iako deo analitičara smatra da bi energetske krize mogle da uspore ulaganja u zelenu energiju, Isailovićeva ističe suprotan trend i naglašava da se upravo u krizama ubrzava tranzicija. Kako kaže, često se govori o resursima od kojih zavisimo, dok su sunce i vetar jedini izvori koje niko ne može da kontroliše ili oduzme.
Ipak, upozorava da energetska tranzicija nije jednako brza u svim zemljama. U Srbiji, kako navodi, mnogi projekti stoje uprkos velikom potencijalu i potrebi za novim kapacitetima, jer rast privrede zahteva i veću proizvodnju energije.
U Evropskoj uniji udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije iznosi oko 47,3 odsto, u Srbiji oko 35 odsto, dok je globalni prosek oko 34 odsto. Srbija je do sada sprovela dva kruga aukcija za obnovljive izvore energije, a većina projekata iz prvog kruga je realizovana. Vetroelektrane poput „Pupin“, „Čibuk 2“ i „Crni vrh“ predstavljaju značajne korake u razvoju sektora, dok deo projekata iz drugog kruga još čeka realizaciju.
Govoreći o izazovima, Isailovićeva naglašava da problem često nije u dozvolama, već u finansiranju i ozbiljnosti investitora, jer se pravi kapaciteti vide tek kada su u pitanju ulaganja od preko sto miliona evra.
U Srbiji trenutno postoji oko osam vetroparkova ukupne snage 824 megavata, dok solarne elektrane imaju više od 400 megavata instalirane snage, uključujući i građane i privredu koji sami proizvode električnu energiju.
Na međunarodnim konferencijama, uključujući i nedavno održanu u Madridu, ključna poruka je ubrzanje energetske tranzicije kroz brže izdavanje dozvola, veća ulaganja u mrežu i smanjenje administrativnih prepreka.
Kako zaključuje Isailovićeva, u savremenim geopolitičkim okolnostima obnovljivi izvori energije imaju daleko širi značaj od ekologije, jer predstavljaju osnovu energetske nezavisnosti i dugoročne stabilnosti država.
