Severni morski put postaje ključna globalna arterija: Nova era transporta između Azije i Evrope

Severni morski put sve više izranja kao jedna od najvažnijih logističkih ruta sveta, sa ambicijom da promeni način na koji se roba kreće između Azije i Evrope. Na Međunarodnom transportno-logističkom forumu u Sankt Peterburgu, generalni direktor Rosatom Aleksej Lihačov poručio je da Transarktički transportni koridor postaje temelj nove globalne logistike, nudeći veću bezbednost, kraće rute i veću efikasnost u odnosu na tradicionalne pravce.

Kako je istaknuto, Severni morski put, dug više od 5.600 kilometara, danas ima tri ključne funkcije. On omogućava stabilan izvoz iz arktičkih projekata, koji dobijaju na značaju u uslovima globalnih tenzija, zatim povezuje udaljene delove Rusije kroz pouzdan sistem snabdevanja, ali i sve više preuzima ulogu međunarodnog tranzitnog koridora između Azije i Evrope.

Poseban akcenat stavljen je na bezbednost ove rute. „Dok put kroz Suecki kanal prolazi pored više od 20 država, Severni morski put obuhvata svega nekoliko zemalja i većinom se nalazi pod jedinstvenom kontrolom, što značajno smanjuje rizike“, naglašeno je na forumu. Upravo ta kontrola i predvidivost postaju ključni argument u vremenu kada su južne rute sve češće izložene geopolitičkim nestabilnostima.

Pored bezbednosti, velika prednost je i brzina. Transport od Azije do Evrope traje u proseku oko 21 dan, što je gotovo deset dana kraće u odnosu na rutu kroz Suecki kanal. Ta razlika u vremenu direktno utiče na troškove i konkurentnost kompanija koje koriste ovu trasu.

Podaci pokazuju da interesovanje ubrzano raste. Broj međunarodnih kontejnerskih polazaka povećan je sa svega nekoliko na više desetina u kratkom roku, dok je količina prevezenog tereta premašila 400.000 tona, uz više nego dvostruki rast u odnosu na prethodnu godinu.

Planovi za naredni period dodatno podižu ambicije. Očekuje se da 2026. bude proglašena „godinom Transarktičkog transportnog koridora“, uz ulaganja u infrastrukturu i razvoj flote ledolomaca, kako bi se omogućila celogodišnja plovidba i potpuna integracija sa železničkim i drumskim sistemima.

Sve to ukazuje na jednu širu sliku – Severni morski put više nije alternativna ruta, već ozbiljan kandidat za novu kičmu globalne trgovine, u trenutku kada svet traži sigurnije, brže i predvidivije logističke pravce.