Britanska industrija gubi bitku sa cenom struje: Skupa zelena tranzicija naspram francuske nuklearne stabilnosti

Britanska industrija suočava se sa dramatičnim padom konkurentnosti, jer fabrike, data-centri i poslovni objekti u Ujedinjeno Kraljevstvo plaćaju i do 81% skuplju električnu energiju nego njihovi konkurenti u Francuska. Prema analizi Adam Smith Institutea, ključni razlog za ovako veliki jaz je britansko oslanjanje na skupe obnovljive izvore energije i gas, za razliku od francuskog modela koji se oslanja na stabilnu nuklearnu flotu. O tome piše urednik za energetiku lista The Telegraph, Džonatan Lik, u autorskom tekstu.

Lik navodi da ekonomista Instituta Adam Smit, Mičel Palmer, ističe kako subvencije za vetroelektrane i nepredvidivost proizvodnje iz OIE direktno podižu račune industrijskim potrošačima, dok je istovremeno britanska nuklearna proizvodnja od 1998. godine opala za čak 60%. Za razliku od Francuske, koja je održavala i modernizovala svoju nuklearnu flotu, Britanija je izgradnju novih kapaciteta pretvorila u „birokratski košmar“. Kao simbol tog problema navodi se elektrana Hinkley Point C, gde je regulator zahtevao više od 7.000 izmena dizajna, što je troškove projekta odvelo u astronomske visine.

Posledice su najvidljivije u energetski intenzivnim sektorima. Hemijska industrija je, prema podacima iz analize, zabeležila pad proizvodnje od 40% u periodu 2021–2024, dok udruženja iz keramičke industrije upozoravaju da „nemilosrdna trka ka Net Zero ciljevima“ ide brže nego što tehnologija industrijskih peći može da isprati, što direktno vodi u gašenje fabrika.

Na političkom nivou, poruka je još oštrija. Kler Kutinjo, ministarka energetike u senci, upozorava da „nijedna zemlja ne može biti prosperitetna sa najskupljom strujom na svetu“, naglašavajući da jeftina energija mora postati apsolutni prioritet privrednog rasta.

Ova vest dolazi u kontekstu šireg talasa upozorenja o rastu troškova proizvodnje u zemljama koje se snažno oslanjaju na obnovljive izvore. Isti list je samo dan ranije objavio da britanske luke razmatraju gašenje instalacija za punjenje električnih brodova, jer je struja postala toliko skupa da se brodarima više isplati da ostanu na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Nuklearna perspektiva, kako se navodi, dodaje da se proces deindustrijalizacije ne odnosi samo na Britaniju, već pogađa i druge evropske zemlje, pri čemu izgleda da je razmera problema proporcionalna udelu obnovljivih izvora u energetskom miksu. Jedno evropsko istraživanje upozorava da hemijska industrija na kontinentu, između ostalog zbog visokih cena električne energije, prolazi kroz jednu od najdubljih kriza u svojoj istoriji.