Dok ostatak sveta strahuje od porasta nivoa mora, Grenland se suočava sa neverovatnim obrtom jer se more povlači, a kopno raste brže nego što se očekivalo. Dok se većina svetskih obala priprema za porast nivoa mora kao posledicu klimatskih promena, Grenland doživljava potpuno drugačiju situaciju. Umesto nadiranja mora, nove naučne projekcije ukazuju na njegovo povlačenje.
U istraživanju objavljenom u časopisu Nature Communications, geofizičarka Loren Lervrait sa američkog Univerziteta Kolumbija predvodila je tim koji je povezao opažanja istorijskih promena nivoa mora i nadmorske visine kopna sa računarskim modelima izdizanja tla nakon topljenja ledenjaka. Njihovi rezultati pokazuju da će se relativni nivo mora oko Grenlanda tokom ovog veka smanjivati.
„Grenlandska obala doživeće potpuno drugačiji ishod“, kaže Lervrait u objavi na stranicama Univerziteta Kolumbija.
Na globalnom nivou, porast nivoa mora pre svega je posledica povećane koncentracije stakleničkih gasova koji zadržavaju toplotu, zagrevaju okeane i izazivaju termalno širenje vode, za koje se predviđa da će biti najveći doprinos budućem rastu nivoa mora. No, Grenland je izuzetak. Oko 80 odsto ostrva prekriveno je ledenim pokrivačem debljine približno kilometar i po, koji se sada smanjuje brzinom od oko 200 milijardi tona leda godišnje. Kako se ta ogromna masa smanjuje, tako se kopno ispod nje podiže.
Masa ledenog pokrivača privlači morsku vodu prema sebi.
Kada je ledeni pokrivač veoma velik, ima ogromnu masu. Površina mora privlači se prema ledenom pokrivaču zbog te gravitacione sile. Kako ledeni pokrivač gubi masu, njegova gravitaciona privlačnost na morsku površinu slabi. To dovodi do pada nivoa mora, objašnjava Lervrait.
Uz ograničavanje emisija, Grenland bi do 2100. godine mogao dobiti približno 0,9 metara izloženog kopna. Bez ublažavanja emisija, izdizanje bi moglo dostići i 2,5 metara, sa posledicama za infrastrukturu, obalnu ekonomiju i sigurnost snabdevanja hranom po tom arktičkom ostrvu.
