UN-ov SPORAZUM O BIORAZNOLIKOSTI STUPIO NA SNAGU: Cilj zaštita 30 odsto okeana do 2030. godine

Važan globalni sporazum o zaštiti bioraznolikosti na otvorenom moru stupio je na snagu, pružajući zemljama pravno obavezujući okvir za suočavanje sa pretnjama poput prekomernog izlova i omogućavajući zaštitu 30 odsto okeanskog ekosistema do 2030. godine. Sporazum, poznat i kao „Bioraznolikost izvan nacionalne jurisdikcije“ (BBNJ), finalizovan je u martu 2023. godine nakon 15 godina pregovora i predviđa stvaranje globalne mreže zaštićenih morskih područja u međunarodnim vodama.

Dvotrećinska površina okeana i polovina planete prvi put će dobiti sveobuhvatan pravni režim, izjavio je Adam Mekarti, prvi pomoćnik sekretara u Australijskom ministarstvu spoljnih poslova i supredsredatelj pripremnog odbora sporazuma.

Sporazum je dostigao prag od 60 ratifikacija, što je bilo dovoljno da stupi na snagu, a broj država koje su ga ratifikovale porastao je na više od 80, uključujući Kinu, Brazil i Japan. Uskoro se očekuje i pridruživanje Velike Britanije i Australije, dok Sjedinjene Američke Države još nisu ratifikovale sporazum.

Sve zemlje potpisnice obavezne su da sprovode procene uticaja na životnu sredinu za sve aktivnosti koje utiču na ekologiju okeana. Sporazum takođe predviđa mehanizme koji omogućavaju državama deljenje plijena „plavog gospodarstva“, uključujući morske genetske resurse koji se koriste u industrijama poput biotehnologije.

Ekolozi navode da je za ostvarenje cilja „30 do 30“ potrebno uspostaviti više od 190.000 zaštićenih područja, čime bi 30 odsto okeana bilo pod formalnom zaštitom do 2030. godine. Trenutno je pod zaštitom samo oko 8 odsto okeana, odnosno 29 miliona kvadratnih kilometara.

Međutim, sporazum neće direktno uticati na dubokomorsko rudarenje, jednu od najvećih pretnji morskoj bioraznolikosti. Industrijske aktivnosti vađenja minerala sa morskog dna, uključujući sulfide, podležu Međunarodnoj upravi za morsko dno (ISA) i predstavljaju rizik za osetljive morske ekosisteme, smanjujući populaciju malih organizama i utičući na čitav morski život, uprkos tvrdnjama o „održivoj“ budućnosti, izjavio je Mekarti.

Rebecca Habard, direktorica koalicije ekoloških organizacija Udruga za otvoreno more, istakla je da je cilj da sve države članice UN-a ratifikuju sporazum, kako bi se povećala njegova efikasnost i globalni uticaj na očuvanje okeana.