Tanje ledene ploče Antarktika mogle bi da povećaju apsorpciju ugljen-dioksida u okeanu

Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Plimutu pokazalo je da bi stanjivanje ledenih ploča na Antarktiku, izazvano klimatskim promenama, dugoročno moglo da poveća sposobnost Južnog okeana da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere, saopšteno je povodom studije objavljene u časopisu Nature Communications.

Kako se led povlači, sve više planinskih vrhova izlazi na površinu, čime se povećava dotok mikronutrijenata, pre svega gvožđa, u Južni okean. Naučnici su analizirali uzorke sedimenata iz planina Sor Rondane u Istočnom Antarktiku i utvrdili da izložene stene sadrže i do deset puta više biološki dostupnog gvožđa nego što se ranije smatralo.

To gvožđe se putem glečera i ledenih bregova prenosi u okean, gde podstiče rast fitoplanktona, mikroskopskih organizama koji tokom fotosinteze vezuju CO₂ i time doprinose smanjenju njegove koncentracije u atmosferi.

Koautor studije, dr Met Vestobi, vanredni profesor fizičke geografije na Univerzitetu u Plimutu, naveo je da Antarktik predstavlja „spor, ali moćan sistem za transport sedimenata bogatih nutrijentima“, koji bi tokom hiljada godina mogao imati značajan uticaj na globalnu klimu.

Glavni autor istraživanja, dr Kejt Vinter sa Univerziteta Nortambrija, istakla je da izložena stena na Antarktiku funkcioniše kao svojevrsna „fabrika gvožđa“, jer se tokom leta tamne kamene površine mogu zagrejati i iznad 20 stepeni, što omogućava hemijsko raspadanje i stvaranje hranljivih jedinjenja.

Ipak, naučnici upozoravaju da je reč o izuzetno sporom procesu – prema modelima kretanja leda, potrebno je između 10.000 i 100.000 godina da sedimenti iz planina stignu do obale.

Studija zaključuje da bi dalji porast temperatura mogao dodatno povećati dotok gvožđa u okean, ali naglašava da su potrebna šira istraživanja kako bi se sagledao ukupni efekat ovih prirodnih procesa na globalni ciklus ugljenika.