Antarktik ostao bez glečera veličine Argentine: Niko ne zna šta se desilo

Led površine čitave Argentine nestao je na Antarktiku, a sada naučnici pokušavaju da utvrde šta se tačno dogodilo.

Jedan od njih upozorio je da bi ovakva situacija “mogla da potraje zauvek“.

Svake godine, led na Antarktiku pada na najniži nivo krajem februara, tokom letnjeg perioda kontinenta. Potom se polako vraća u normalu tokom zime. Ali ove godine, naučnici su primetili nešto drugo.

Morski led nije se vratio ni blizu očekivanog nivoa, i zapravo je na najnižem nivou za ovo doba godine otkad postoji merenje, što je poslednjih 45 godina navodi Intermagazin.

Led je ispod prethodnog rekorda postavljenog prošle godine, i nedostaje mu čak 1,6 kvadratnih kilometara.

Naučnici su naveli da je ovakav događaj toliko neočekivan, da se može nazvati potpuno izuzetnim, a redak je do te mere da se dešava jednom u milionima godina

Naime Antarktik je kompleksan i udaljen kontinent, za razliku od Arktika, gde je morski led u konstantnom opadanju.

Morski led Antarktika poslednjih decenija osciluje između rekordno velike, i rekordno male površine, što značajno otežava proces razumevanja njegovog odgovora na klimatske promene.

Od 2016. godine, naučnici primećuju oštar trend opadanja.

“Sistem Antarktika uvek je bio visoko varijabilan. Ali ovaj nivo promenljivosti je radikalan, promenio se u poslednjih dve godine, ali posebno ove godine u poređenju sa prethodnih 45”, rekli su naučnici za “Si-En-En“.

Više faktora doprinosi nestanku morskoj leda. Jačina vetrova, na koju utiču klimatske promene, kao i zagrevanje okolne vode.

Džulijen Strov iz Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu s druge strane navodi da je moguće da je u pitanju visoka varijabilnost leda, a ne “nova realnost“.

Led na Antarktiku važan je i za održavanje temperature planete. Kada se topi, reflektuje solarnu energiju nazad u svemir, a potom otkriva mračne vode okeana ispod sebe koje apsorbuju energiju.

Prošle godine su naučnici upozorili da glečer Tvejts, poznat i kao “glečer Sudnjeg dana”, visi o koncu zbog globalnog zagrevanja. Ako bi se urušio, podigao bi globalni nivo mora i uništio priobalne zajednice širom planete.