Naučnici: Zbog toplotnih talasa svakog minuta u svetu umre jedan čovek

Posledica globalnog porasta temperatura jeste smrt jedne osobe svakog minuta u svetu, a od devedesetih godina prošlog veka stopa smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom i toplotnim talasima porasla je za 23 odsto, čak i kada se u obzir uzme povećanje broja stanovnika. To je objavljeno u najopsežnijoj analizi ove vrste, koja je proučavala uticaj klimatske krize na ljudsko zdravlje.

U izveštaju se navodi da globalna zavisnost od fosilnih goriva uzrokuje toksično zagađenje vazduha, ogromne šumske požare i širenje bolesti poput denga groznice, dok zbog neuspeha u rešavanju problema globalnog zagrevanja svake godine umiru milioni ljudi.

Istraživanje su sproveli profesori sa Univerziteta u Sidneju i Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), prenosi Guardian.

Vlade su tokom 2023. godine dnevno izdvajale 2,5 milijardi dolara direktnih subvencija kompanijama za fosilna goriva, otkrili su istraživači, dok su ljudi gubili otprilike isti iznos zbog visokih temperatura koje su im onemogućavale rad na poljoprivrednim imanjima, farmama i gradilištima.

Smanjenje sagorevanja uglja u poslednjih deset godina dnevno je spasavalo oko 400 života, a proizvodnja obnovljive energije brzo raste, stoji u izveštaju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da zdrava budućnost nije moguća ako se nastavi finansiranje fosilnih goriva po sadašnjim stopama.

„Ovaj izveštaj odražava sumornu i nepobitnu sliku razorne zdravstvene štete koja dopire do svih delova sveta. Uništavanje života i sredstava za život nastaviće da raste sve dok ne prekinemo zavisnost od fosilnih goriva“, rekla je dr Marina Romanelo sa londonskog univerziteta, koja je vodila istraživanje.

„Svake godine svedočimo milionima smrtnih slučajeva — potpuno nepotrebnih — koji se događaju zbog našeg kasnog reagovanja na ublažavanje klimatskih promena, kao i kasne adaptacije na promene koje se više ne mogu izbeći. U isto vreme svetski lideri, vlade i velike korporacije odustaju od klimatskih obaveza, dovodeći sve više ljudi u opasnost“, kazala je Romanelo.

U izveštaju stoji da je stopa smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom i klimatskim promenama porasla za 23 odsto od devedesetih godina prošlog veka, čak i nakon što se u obzir uzme rast populacije — na prosečno 546.000 godišnje između 2012. i 2021. godine.

„To je otprilike jedan smrtni slučaj svakog minuta. Zastrašujuća brojka koja i dalje raste. Neprestano ponavljamo ljudima da toplotni stres može uticati na sve aspekte života i dovesti do smrti, ali mislim da mnogi to još uvek ne shvataju. Uveren sam da se svaka smrt povezana sa vrućinom može sprečiti“, rekao je profesor Oli Džej (Ollie Jay) sa Univerziteta u Sidneju, član istraživačkog tima.

U protekle četiri godine prosečna osoba bila je izložena po život opasnim vrućinama 19 dana godišnje, a 16 od tih dana ne bi se dogodilo da nije bilo globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem, navodi se u izveštaju.

Sveukupno, izloženost visokim temperaturama u 2024. godini dovela je do rekordnih 639 milijardi izgubljenih radnih sati, što je prouzrokovalo pad od 6 odsto BDP-a u najmanje razvijenim zemljama.

Romanelo smatra da zdrava budućnost nije moguća ako se nastavi finansiranje i širenje fosilnih goriva. Ističe da postoje rešenja koja mogu sprečiti klimatske katastrofe i zaštititi živote — od ulaganja u čistu energiju do prilagođavanja gradskog stanovništva zdravijem i klimatski prihvatljivijem načinu života.

„Ako postoji tračak optimizma i konkretne akcije, primećujem ga u lokalnim zajednicama i zdravstvenom sektoru, jer su to ljudi koji su direktno u kontaktu sa stvarnošću na terenu. Oni svojim očima vide pogoršanje negativnih uticaja koji postaju neosporni, ali bez obzira na sve, ne smemo odustati“, zaključila je Romanelo.