NIS će u Smederevu graditi solarnu elektranu snage 2,5 MW i baterijsko skladište – struja u celosti namenjena tržištu

Naftna industrija Srbije gradiće veliku solarnu elektranu u Smederevu, a proizvedena struja u potpunosti je namenjena tržištu.

Na slobodnoj parceli u vlasništvu NIS a.d. Novi Sad, KP 233/48 Smederevo (Skladište naftnih derivata u Smederevu) planirana je izgradnja solarne elektrane snage 2450 kW (oko 2,5 MW), koja će isporučivati proizvedenu električnu energiju u distributivnu elektroenergetsku mrežu, u celosti, nakon sticanja statusa proizvođača.

Ovo se vidi iz zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje solarne elektrane koji je NIS podneo Odeljenju za urbanizam Gradske uprave Smederevo.

Solarna elektrana imaće 7 invertora i 5.400 solarnih panela ukupne instalisane snage oko 3,13 MWp.

Uz nju će se, na istoj parceli, nalaziti i baterijsko skladište snage 500 kW i kapaciteta 1 MWh, sa 5 baterijskih modula.

Ovo je je prva solarna elektrana ovolike snage (spada u veće solarne elektrane), koju NIS gradi (do sada je uglavnom gradio panele na krovovima benzinskih stanica i drugih svojih objekata, za sopstvene potrebe).

Poređenja radi, sve fotonaponske elektrane koje je NIS izgradio do sada imaju ukupnu snagu od 3,2 MWp.

Investicija svakako može da se razume kao želja NIS-a da se pozicionira kao igrač na tržištu zelene energije i srpskom tržištu struje (podsetimo, NIS gradi i vetropark u Plandištu).

Ovaj poslovni potez, međutim, ne može da se ne sagleda i iz ugla američkih sankcija NIS-u koje su nedavno stupile na snagu.

U tom smislu postavlja se pitanje da li je gradnja u Smederevu samo još jedan u nizu poteza ka diversifikaciji poslovanja, što jeste jedan od osnovnih strateških ciljeva kompanije, ili su pak otežani uslovi poslovanja u naftnom sektoru podstakli NIS da brže i više uloži u zelenu energiju kao strategiju za preživljavanje i rast u novoj energetskoj realnosti.

U svakom slučaju, gradnja solarne elektrane u Smederevu popravlja imidž kompanije, obezbeđuje manji CO₂ otisak i dodatne prihode, što, narodski rečeno, ne može da škodi, naročito u situaciji u kojoj se Naftna industrija Srbije trenutno nalazi.