Svet na ivici: Zabeležen prvi klimatski preokret uzrokovan globalnim zagrevanjem

Globalno zagrevanje dovelo je koralne grebene do ivice propasti, a naučnici u novom klimatskom izveštaju pozivaju na hitnu akciju.

Zabrinjavajući porast temperature okeana doveo je svetske koralne grebene na rub kolapsa, čime je zvanično zabeležena prva klimatska tačka preokreta za čitav jedan ekosistem, navodi se u Izveštaju o globalnim tačkama preokreta 2025 (Global Tipping Points Report 2025).

Izveštaj, koji su zajednički koordinirali Univerzitet u Ekseteru i Svetski fond za prirodu (WWF), okupio je 160 naučnika iz celog sveta. Melani Mekfild iz programa Healthy Reefs for Healthy People pri Institutu Smitsonijan, koautorka poglavlja o koralima, upozorila je da propadanje ovih ekosistema predstavlja opasnost za zdravlje i bezbednost ljudi na koju svetske vlade nisu spremne. „Nalazimo se na tački preokreta“, istakla je.

Toplovodni korali održavaju do trećine svih poznatih morskih vrsta i obezbeđuju hranu, prihode i zaštitu obala za gotovo milijardu ljudi. Njihova se globalna ekonomska vrednost procenjuje na 9,3 bilijarde evra godišnje. Međutim, korali su izuzetno osetljivi na rast temperature mora.

Od 2023. godine, rekordne globalne vrućine izazvale su izbeljivanje više od 80 odsto svetskih grebena. Tokom tog procesa korali izbacuju alge koje ih hrane, postaju beli i ranjivi na bolesti, te vremenom umiru od gladi.
Mekfild je opisala izbeljivanje korala kao događaj potpuno drugačijeg reda veličine u odnosu na sve što su naučnici do sada videli.

Glavni autor izveštaja, Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru, objasnio je da toplovodni korali dostižu svoj toplotni prag na oko 1,2 °C iznad predindustrijskih nivoa, dok se potpuni kolaps događa blizu 1,5 °C.
„Napravili smo model kako bi svet izgledao pri zagrevanju od 1,5 °C i videli smo posledice. Većina koralnih grebena bila bi suočena s rizikom opsežnog odumiranja i prelaska u stanje obraslo algama i morskom travom“, rekao je Lenton novinarima na predstavljanju izveštaja, a prenosi Nju Sajentist (New Scientist).

Lenton smatra da bi se oporavak mogao postići samo ako se globalna temperatura smanji na 1,2 °C iznad predindustrijskih vrednosti, iako priznaje da taj cilj daleko prevazilazi trenutne međunarodne obaveze.

Teri Hjuz sa Univerziteta Džejms Kuk dodao je: „Sudbina koralnih grebena u narednim decenijama zavisi od nas – ako brzo smanjimo globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte“, upozorio je.

Na kraju, Lenton je pozvao svetske lidere da hitno reaguju na predstojećoj klimatskoj konferenciji COP30 u Brazilu.
„Brzo se približavamo višestrukim tačkama preokreta Zemljinih sistema koje bi mogle preoblikovati naš svet s razornim posledicama po ljude i prirodu“, poručio je.