Rekordne emisije ugljenika u Evropi: Posledica letnjih požara

Ovog leta su ispuštanja ugljenika u atmosferu vezano za šumske požare, najviša su od kada su počela merenja pre 23 godine u Evropi, saopštio je evropski servis Kopernikus.

Posle letnjih meseci od juna do avgusta obeleženih intenzivnom aktivnošću šumskih požara u Evropi, posebno na Iberijskom polustrvu, totalne emisije ugljenika procenjene za Evropsku uniju i Veliku Britaniju su od kraja avgusta i sa još aktivnom sezonom požara najviše ikad registrovane od početka analiza servisa nadzora atmosfere Kopernikusa (CAMS), piše u saopštenju.

Od početka godine šumski požari u Evropi oslobodili su 12,9 megatona ugljenika. Prethodni godišnji rekord bio je 11,4 megatona ugljenika 2003. kao i 2017.

Ti rekordni pokazatelji uglavnom su rezultat šumskih požara koji su zahvatili Iberijsko poluostvo sredinom avgusta. Samo u Španiji četvoro ljudi je izgubilo život a izgorelo je više od 350.000 hektara površina.

“Ukupne emisije za region koje su bile niže od prosečnih do početka avgusta radikalno su promenjene samo u razmaku od jedne nedelje”, saopštio je Kopernikus.

Samo emisije iz požara u Španiji i Portugalu predstavljaju oko tri četvrtine ukupnih emisija ugljenika u Evropi.

Šumski požari su ovog leta zahvatili i šume u Turskoj, Kipru i nekim balkanskim zemljama, zbog talasa vrućine i suše.

Naučnici se slažu oko vezivanja klimatskog zagrevanja izazvanog ljudskom aktivnošću sa sve intenzivnijim i češćim požarima vegetacije.

Od kraja jula Kopernikus saopštava da su nivoi emisije ugljenika vezani za požare u Grčkoj i Turskoj među najvišim u 23 godine od kad se vode merenja.

Velika Britanija je već zabeležila godišnji rekord emisija ugljenika, a godina još nije završena.

U Srbiji i Albaniji emisije ugljenika bile su ove godine druge najviše posle 2007. godine.

Požari u Kanadi i mega požari tokom leta nastavili su se do početka septembra izazivajući druge najviše godišnje emisije posle 2023. godine.

Znatne količine dima prešle su Atlantik početkom avgusta i stigle do zapadne Evrope, navodi Kopernikus.

Leto 2025. godine takođe je obeleženo epizodama prenosa saharske prašine koje je bilo neuobičajeno često i intenzivno, istovremeno iz Sredozemlja ka jugu Evrope i preko Atlantika ka američkom kontinentu.

I na kraju, toplotni talasi učinili su da se povećaju koncentracije ozona iznad regulisanih nivoa nad većim delom Evrope, čime se pogoršava kvalitet vazduha i prema tome ljudskog zdravlja.