Sektor OIE veoma značajan za Srbiju – prepreke iste u svim zemljama okruženja

On je Tanjugu u pauzi dvodnevne konferencije “OIE SRBIJA 2025”, posvećene OIE koja je počela danas u etno kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku rekao da su prepreke na koje nailazi Srbija iste kao i u svim drugim zemljama okruženja i da se one pre svega ogledaju u nekim regulatornim i administrativnim izazovima koji moraju da se pokriju.

“Sa jedne strane moraju da se usaglase i naše regulative sa evropskim, ali sa druge strane tu su i tehnički izazovi koji pogađaju sve zemlje u okruženju i sve zemlje Evrope”, rekao je Rančić.

On je naveo i da će tokom današnje konferencije govoriti o tržištu električne energije, dodajući da je to izuzetno zanimljiva tema i da su svi učesnici veoma zainteresovani.

“Bavićemo se nekim temama od prošle godine, pokrićemo dugoročne ugovore o otkupu električne energije, ali ove godine ćemo posebno baciti osvrt na ugovore o balansiranju električne energije, o pomoćnim uslugama i tržištu pomoćnih usluga, a to je nešto što je u zemljama okruženja već zaživelo, pre svega u Hrvatskoj kao i u drugim zemljama zapadne Evrope, a to dolazi u Srbiju skoro”, rekao je Rančić.

Prema njegovim rečima, kompanije u Srbiji su veoma zainteresovane da učestvuju u procesu dekarbonizacije i primeni OIE, navodeći da broj učesnika na konferenciji potvrđuje to.

Rančić je dodao i da država podržava privrednike u procesu dekarbonizacije što potvrđuje činjenica da smo u poslednjih par godina imali niz izmena regulativa koje otvaraju put dekarbonizaciji i razvoju projekata.

I direktor kompanije Interenergo za Srbiju Siniša Janjušević smatra da je Srbija proteklih decenihja dosta uradila kada je reč o dekarbonizaciji.

“U današnjem vremenu proces dekarbonizacije je veoma značajan, ne samo za Srbiju nego i za celu Evropu i zapravo za ceo region. To znači da treba da smanjimo emisiju CO2, da proizvodimo zelenu energiju, da se bavimo energetskom efikasnošću i da ulažemo u sve te procese, jer smanjenjem emisije nekih štetnih gasova mi smanjujemo i same troškove proizvodnje”, rekao je Janjušević za Tanjug.

On je naglasio i da je to posebno značajno, jer će i Evropska unija uvesti takozvane penale, odnosno to da će svako ko izvozi u EU plaćati dodatni novac zato što u svojoj proizvodnji ili proizvodnji svog podizvođača emituje CO2.

“Svakako radi sebe i radi države u kojoj se nalazi potrebno je da se razmišlja o tome. Ne pričamo samo o privatnim preduzećima, nego pričamo i o javnim preduzećima, o toplanama, kao i državnim institucijama. Ne treba samo gledati korist od izvoza, nego treba sređivati stvari u svom dvorištu”, rekao je Janjušević.

Prema njegovim rečima, sam proces dekarbonizacije je investicijski visok, ali je isplativ jer se, kako je istakao investiranjem u efikasnije sisteme, odnosno u zelenije sisteme, praktično smanjuju troškovi energije, a to znači da se sve to isplati u nekom vremenskom periodu.

Janjušević je kazao i da je Srbija veliki proizvođač zelene energije, da je dosta uznapredovala u tome, kao i da je naša zemlja prvak u regionu kada je reč o energiji koju dobijamo iz hidroelektrana, vetra i sunca.

On je naglasio i da je Srbija jako razvijena sa tehnologijama i sa projektima kada je reč o korišćenju biomase i da je sve više toplotnih pumpi.

Na panel diskusijama dvodnevne konferencije “OIE SRBIJA 2025” u Vrdniku, kako je najavljeno razgovara se o razvoju vetroelektrana i solarnih elektrana, skladištenju električne energije i dostizanju ciljeva održivog razvoja.

Među 40 panelista i moderatora na konferenciji, koju organizuje Udruženje OIE Srbija, su predstavnici najvažnijih državnih i međunarodnih institucija, investitora i proizvođača opreme, banaka koje se bave finansiranjem OIE projekata, advokatskih kancelarija i konsultantskih kuća.