Ministarka Pavkov: Zakonom o zaštiti vazduha povećan broj inspektora i pooštrene kazne

Pavkov je rekla za Tanjug da su u postupak zaštite životne sredine uključeni i građani koji kroz izradu kratkoročnih akcionih planova na lokalu mogu da daju svoje sugestije na koji način njihova lokalna samouprava hoće da unapredi kvalitet vazduha.

Naglasila je da je ministarstvo u prethodnih 10 godina radilo mnogo na podizanju kapaciteta uvođenjem automatskih mernih stanica, a kako je rekla, time je nivo doveden iznad proseka EU.

”Mi dajemo kao ministarstvo saglasnost na takve planove, ali zakonom smo otvorili mogućnost da građani učestvuju u javnim konsultacijama i daju sugestije i primedbe. Takođe smo precizirali ko i kada treba da obavesti građane kada dođe do prekoračenja koncentracija koje su opasne po zdravlje ljudi. I tu smo definisali rok od pet dana. Bilo je dosta negodovanja od pojedinih zainteresovanih strana ili da kažem strana koje su predstavnici nevladajućih organizacija”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, ministarstvo je u prethodnih pet godina intezivno radilo na poboljašnju kvaliteta vazduha i istakla da je srećna jer je sada kada je ona resorni ministar ta tema ponovo aktuelna.

”To znači da smo došli do jedne situacije gde ne moramo da brinemo o egzistencijalnim stvarima, gde nam je ekonomija, bez obzira na posledice koje se dešavaju globalno, ali i nacionalno, uspela da se odupre i gde mi možemo sada da pričamo o životnoj sredini”, dodala je ona.

Kako je rekla, trenutno se čekaju rezultati zagađenja reke Raška gde je došlo do velikog pomora riba, kako bi se procenilo koji su dalji koraci ministarstva.

”Tu bismo mogli da sprovedemo kaznenu politiku na delu. Tu je jedna uzročno-posledična veza gde ja očekujem da prilikom primene ovog zakona mi ne dobijemo sutra bolji kvalitet vazduha, ali dobijemo u tranzitnom periodu veće učešće javnosti, bolji inspekcijski nadzor i preciznije delovanje operatera i jedinice lokalne samouprave koje odgovornost moraju da imaju u ovoj oblasti – ne samo država, već i oni”, objasnila je ministarka.

Na pitanje novinarke na koji način će lokalna samouprava sprovoditi svoje aktivnosti i ispoštovati novi zakon, Pavkov je rekla da će svake godine na osnovu zakona vlada donositi uredbu o aglomeracijama.

”Za svaku jedinicu lokalne samouprave definisana su zoniranja prema uredbi koje proizilaze iz zakona – Da li je ta lokalna samouprava svrstana u treću kategoriju vazduha? To znači da ona ima prekoračenja graničnih vrednosti i da je u obavezi da izradi planska dokumenta koja će poslati na raspravu, a posle i ministarstvu na saglasnost”, navela je ona.

Kako je rekla, ako se pravila ne ispoštuju prvo će doći opomena u vidu dopisa, a posle će doći i do nadzora od inspekcije.

Naglasila je da je njeno ministarstvo u poslednjih pet godina zamenilo skoro 200 energetskih izvora na ekološki prihvatljivi energent.

Navela je i da je ministarstvo paralelno radilo i na zameni kotlova u individualnim ložištima, a kako je rekla, zamenjeno je svega 4.500.

”Samo na teritoriji grada Beograda ima sigurno preko 200.000, ali tu nam dosta pomaže Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, gde oni kroz svoje konkurse takođe daju podsticaje lokalnim samoupravama i građanima. Tako da smo mi paralelno radili na tim merama koje doprinose boljitku, ali smo i radili na pošumljavanju i zelenenju”, kazala je Pavkov Tanjugu.

Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je lokalne samouprave širom Srbije da se prijave na novi konkurs za podršku pošumljavanja i ozelenjavanja u 2025. godini, rekla je Pavkov i dodala da u okviru programa predviđeno je ukupno 150 miliona dinara za podršku projektima koji imaju za cilj unapređenje životne sredine i poboljšanje kvaliteta vazduha.

Podsetila je da je zajedno sa ministrom finansija Sinišom Malim potpisala veliku kreditnu liniju u vrednosti od 50 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za zamenu kotlova u sedam jedinica lokalnih samouprava, gde postoji najveći problem s aerozagađenjem.

”To je Kosjerić, to je Zaječar, to je Smederevo, to je Kragujevac i Valjevo”, objasnila je Pavkov.

Kako je rekla, veoma je zahtevna ideja da se iz železare u Smederevu koristi otpadna energija koja će posle da se preusmeri u toplovod i da se na taj način izvrši diverzifikacija.

”Treba da se vrši diverzifikacija odnosno da se napravi jedan sistem daljinskog toplovodnog grejanja, što je potpuno ekološki princip koji bi bio prvi takav u Srbiji”, dodala je ona.

Istakla je da je realno da sledeće godine krene da se radi na tom projektu, ali ne i da on zaživi.