Veze između čoveka i veštačke inteligencije sve sličnije međuljudskim odnosima

Interakcije između čoveka i veštačke inteligencije postaju sve složenije, a istraživači sa Univerziteta Vaseda u Japanu primećuju karakteristike međuljudskih odnosa jer je čak 75 odsto učesnika u istraživanju potražilo emocionalnu podršku od veštačke inteligencije, na sličan način kao što interaguju sa ljudima.

Istraživači sa Univerziteta Vaseda su osmislili novu skalu samoprocene i istakli koncepte anksioznosti, vezanosti i izbegavanja prema veštačkoj inteligenciji, a njihova studija je objavljena u časopisu Current Psychology.

Očekuje se da će njihov rad poslužiti kao smernica za dalje istraživanje odnosa između čoveka i veštačke inteligencije i uključivanje etičkih razmatranja u razvoj AI u budućnosti, prenosi Science daily.

U inovativnom radu, koji obuhvata dve pilot studije i jednu formalnu studiju, grupa istraživača sa Univerziteta Vaseda u Japanu, uključujući istraživačkog saradnika Fan Janga i profesora Acušija Ošioa sa Fakulteta za književnost, umetnost i nauku, koristila je teoriju vezanosti kako bi ispitala odnose između čoveka i veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija je sveprisutna u ovoj eri, a kao rezultat toga, interakcije između čoveka i veštačke inteligencije postaju sve češće i složenije, i očekuje se da će se ovaj trend uskoro ubrzati.

Stoga su naučnici uložili izuzetne napore da bolje razumeju odnose između čoveka i veštačke inteligencije u smislu poverenja i druženja.

Međutim, ove interakcije između čoveka i mašine moguće je razumeti i u smislu funkcionisanja međuljudskih odnosa.

Jang navodi da je kao istraživač u oblasti vezanosti i socijalne psihologije, dugo zainteresovan za to kako ljudi formiraju emocionalne veze.

Jang je naglasio da poslednjih godina, generativna veštačka inteligencija, poput ChatGPT-a, postaje sve jača i mudrija, nudeći ne samo informativnu podršku već i osećaj sigurnosti.

“Ove karakteristike podsećaju na ono što teorija vezanosti opisuje kao osnovu za formiranje sigurnih odnosa. Kako ljudi počinju da interaguju sa veštačkom inteligencijom ne samo zbog rešavanja problema ili učenja, već i zbog emocionalne podrške i druženja, njihova emocionalna veza ili iskustvo bezbednosti sa veštačkom inteligencijom zahtevaju pažnju”, naveo je Jang.

Istakao je da je to istraživanje pokušaj da se ispita ta mogućnost.

Primetno je da je tim razvio novu skalu samoprocene pod nazivom Skala iskustava u odnosima između ljudi i veštačke inteligencije kako bi izmerio tendencije vezane za veštačku inteligenciju.

U svom istraživanju, otkrili su da neke osobe traže emocionalnu podršku i smernice od veštačke inteligencije, slično načinu na koji interaguju sa ljudima.

Skoro 75 odsto učesnika se obratilo veštačkoj inteligenciji za savet, dok je oko 39 odsto doživljavalo veštačku inteligenciju kao stalno, pouzdano prisustvo i sigurnost.

Ova studija je razlikovala dve dimenzije ljudske vezanosti za veštačku inteligenciju: anksioznost i izbegavanje.

Kako je istaknuto, osoba sa visokom anksioznošću od veštačke inteligencije traži emocionalno uveravanje i gaji strah od dobijanja neadekvatnih odgovora od veštačke inteligencije.

Nasuprot tome, visoko izbegavanje veštačke inteligencije karakteriše nelagodnost zbog bliskosti i posledična sklonost ka emocionalnoj distanci od veštačke inteligencije.

Međutim, ovi nalazi ne znače da ljudi trenutno formiraju istinske emocionalne vezanosti za AI.

Umesto toga, studija pokazuje da se psihološki okviri koji se koriste za ljudske odnose mogu primeniti i na interakcije između ljudi i veštačke inteligencije.

Sadašnji rezultati mogu uticati na etički dizajn veštačke inteligencije kao pratilaca i alata za podršku mentalnom zdravlju.

Na primer, četbotovi sa veštačkom inteligencijom koji se koriste u intervencijama za usamljenost ili terapijskim aplikacijama mogli bi se prilagoditi emocionalnim potrebama različitih korisnika, pružajući empatičnije odgovore za korisnike sa visokom anksioznošću ili održavajući poštovanje na distanci za korisnike sa tendencijama izbegavanja.

Rezultati takođe ukazuju na potrebu za transparentnošću u sistemima veštačke inteligencije koji simuliraju emocionalne odnose, kao što su romantične aplikacije sa veštačkom inteligencijom ili roboti negovatelji, kako bi se sprečila emocionalna prekomerna zavisnost ili manipulacija.

Štaviše, skalu iskustava u odnosima između ljudi i veštačke inteligencije bi mogli da koriste programeri ili psiholozi da procene kako se ljudi emocionalno odnose prema veštačkoj inteligenciji i da shodno tome prilagode strategije u razvoju AI.

Jang ističe da pošto se veštačka inteligencija sve više integriše u svakodnevni život, ljudi mogu početi da traže ne samo informacije već i emocionalnu podršku od sistema AI.

“Naše istraživanje ističe psihološku dinamiku koja stoji iza ovih interakcija i nudi alate za procenu emocionalnih tendencija prema veštačkoj inteligenciji. Na kraju, ono promoviše bolje razumevanje kako se ljudi povezuju sa tehnologijom na društvenom nivou, pomažući u vođenju dizajnerskih praksi koje daju prioritet psihološkom blagostanju“, zaključuje Jang.