Lideri u solarnoj energiji u Evropi

Kontinent beleži stalni rast kapaciteta solarnih elektrana, uz ambiciozne ciljeve postavljene do 2030. i 2050. godine.
Ovaj tekst analizira ključne zemlje predvodnike u proizvodnji solarne energije, najveće solarne elektrane, planove za nove projekte i perspektivu evropskog solarnog sektora.

Ključne zemlje lideri u solarnoj energiji

Nekoliko evropskih zemalja dominira u sektoru solarne energije, pri čemu prednjače:
• Nemačka – sa više od 80 GW instaliranih solarnih kapaciteta do kraja 2024. godine, Nemačka je lider u Evropi. Vlada planira da do 2030. godine poveća kapacitet na preko 200 GW.
• Španija – sa 66 GW instaliranih kapaciteta, Španija koristi svoje sunčane klimatske uslove kako bi postala jedan od vodećih proizvođača solarne energije u Evropi.
• Italija – trenutno ima oko 35 GW solarnih kapaciteta, a do 2030. godine planira da udvostruči kapacitete.
• Francuska – sa 20 GW kapaciteta, Francuska postavlja ambiciozne ciljeve u povećanju udela solarne energije u svom energetskom miksu.
• Holandija – uprkos maloj površini, Holandija je značajan igrač u evropskom solarnom sektoru, sa brzim rastom kapaciteta.

Najveće solarne elektrane u Evropi

Evropa se može pohvaliti velikim solarnim elektranama koje značajno doprinose proizvodnji električne energije:
• Núñez de Balboa (Španija) – kapaciteta 500 MW, nalazi se u regionu Ekstremadura i pokriva površinu od oko 1.000 hektara. Sastoji se od gotovo 1,5 miliona solarnih panela koji godišnje proizvode oko 832 GWh energije, što je dovoljno za snabdevanje 250.000 domaćinstava.
• Solara 4 (Portugalija) – planirana elektrana snage 1.2 GW, koja će postati najveća solarna elektrana na kontinentu. Projekat će obuhvatiti površinu od oko 2.000 hektara i koristiti najsavremenije bifacijalne solarne panele za povećanje efikasnosti.
• Weesow-Willmersdorf (Nemačka) – snage 187 MW, jedna od najvećih solarnih elektrana u centralnoj Evropi, smeštena u Brandenburgu. Proizvodi oko 180 GWh električne energije godišnje, što je ekvivalentno snabdevanju oko 50.000 domaćinstava.
• Cestas Solar Park (Francuska) – kapaciteta 300 MW, nalazi se blizu Bordoa i pokriva površinu od 260 hektara. Koristi više od milion solarnih panela i godišnje proizvodi oko 350 GWh električne energije.
• Mula Solar Park (Španija) – kapaciteta 500 MW, jedna od najvećih solarnih farmi u Evropi, locirana u regiji Mursija. Ova elektrana godišnje generiše oko 750 GWh energije, smanjujući emisiju CO2 za više od 250.000 tona godišnje.

Budući planovi i novi projekti

Evropa planira značajno povećanje solarnih kapaciteta do 2030. godine. Nemačka i Španija prednjače sa novim projektima:
• Nemačka – planira instalaciju dodatnih 120 GW solarne energije do 2030. godine, sa posebnim fokusom na kombinaciju solarnih farmi i sistema za skladištenje energije.
• Španija – nastavlja sa izgradnjom novih kapaciteta u regionu Ekstremadura, gde se planira dodavanje 40 GW novih solarnih kapaciteta.
• Francuska – do 2035. godine planira da udvostruči trenutni kapacitet na oko 50 GW.
• Italija – razvija projekte za solarne elektrane na jugu zemlje, gde je solarna iradijacija najviša.

Zaključak

Evropa postavlja ambiciozne ciljeve u tranziciji ka održivim izvorima energije, pri čemu solarna energija igra ključnu ulogu. Sa stalnim rastom kapaciteta i planovima za masovno proširenje solarnih elektrana, kontinent nastavlja da smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i doprinosi dekarbonizaciji globalne ekonomije. Budućnost solarne energije u Evropi izgleda svetlo, a inovacije i investicije u ovom sektoru biće ključne za ostvarenje ciljeva održivog razvoja.