Kaluđerović: U Srbiji bi do kraja 2024. trebalo da bude očišćeno 1.120 deponija

Pomoćnica ministarke zaštite životne sredine Tatjana Kaluđerović izjavila je da je u prethodne četiri godine Vlada očistila skoro 900 nelegalnih deponija u 72 grada i opština i da bi u Srbiji do kraja 2024. godine trebalo da bude očišćeno 1.120 nelegalnih deponija.

Ona je to rekla na obeležavanju početka programa “Pro-Lokalno upravljanje za ljude i prirodu” koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u saradnji sa Vladom uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske u vrednosti od devet miliona evra.

Taj program bavi se poboljšanjem ekonomskog položaja sakupljača sirovina u 42 jedinice lokalne samouprave periodu od 32 meseca i očekuje se da će unaprediti životne uslove 1.600 neformalnih sakupljača otpada.

Kaluđerovićeva je istakla da je ambiciozni plan da se u narednih nekoliko godina izgradi devet regionalnih centara i da su to kapitalni projekti kojim

Vlada u saradnji sa lokalnim samoupravama značajno menja sliku upravljanja otpada u Srbiji.

“Svesni smo da zatvaranje nesanitarnih deponija ima direktan uticaj na neformalne sakupljače otpada i da to vodi njihovom gubitku izvora prihoda.

Prepoznajemo da ova tranzicija utiče na egzistenciju nekih od najugroženijih građana, stoga će se preduzeti mere da se posledice aktivnosti Vlade osete što manje”, dodala je ona.

Regionalni direktor za Evropu i Centralnu Aziju Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge u oblastima infrastrukture, nabavki i upravljanja projektima (UNOPS) Tim Lardner naveo je da taj projekat predstavlja veliki korak napredak u saradnji Ujedinjenih nacija sa Srbijom.

“Želim da naglasim obavezu Ujedinjenih nacija da nikoga ne izostavlja i stavlja u fokus one koje su na marginama društva. Ova inicijativa će se fokusirati na ekonomsko osnaživanje i jednak pristup neophodnih usluga za najosetljivije društvene grupacije”, kazao je Lardner.

Ambasadorka Švajcarske Konfederacije u Srbiji An Lugon-Mulen naglasila je da je Švajcarska već dugo posvećena unapređivanju ekonomije u Srbiji i donošenju inovacija u različitim oblastima.

“U ovom programu najveći trud bio je usmeren ka unapređenju položaja lokalnih samouprava, zaštiti životne sredine i socijalnoj inkluziji. Program teži uključivanju sakupljača otpada u tržište rada i donošenju povlastica kada su u pitanju zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita što će onima na margini obezbediti bolji kvalitet života i bolji položaj u zajednici”, rekla je ambasadorka.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Ninoslav Jovanović osvrnuo se na to da je područje delovanja projekta 42 lokalne samouprave i istakao da je 70 odsto stvari koje Srbija treba da uradi kako bi postala punopravna članica Evropske unije baš u njihovoj nadležnosti.

On je ocenio da je važno zaštiti radna, socijalna i zdravstvena prava ljudi koji su neformalni sakupljači sirovina i istakao da oni rade u nehumanim uslovima kao i da 90 odsto sakupljača čine pripadnici romske nacionalne manjine.

“Oni su bez bilo kakvih prava danas i na taj način funkcionišu i rade. Pored zaštite životne sredine koja je izuzetno važna, moramo da se bavimo ljudima koji su danas najosetljivija društvena kategorija i drago mi je što danas pričamo o projektu koji će kao krajnji ishod imati direktnu podršku neformalnim sakupljačima sirovina”, zaključio je Jovanović.