OVO SU KLJUČNE GODINE: Ako ne preduzmemo nešto šteta našoj planeti će postati NEPOVRATNA – Naučnici otkrili šokantne podatke

Istraživači su otkrili da je svaki delić stepena bitan kada je u pitanju da li će klimatske prekretnice biti probijene ili ne, naglašavajući da će politike smanjenja emisija danas odrediti klimatske obrasce stotinama godina u budućnosti.

Dostizanje i održavanje neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2100. je „najvažnije“ da bi se smanjio rizik od nepovratnog uticaja na klimatske obrasce, pokazalo je novo istraživanje.

U studiji o klimatskim prekretnicama objavljenoj u avgustu u Nature Communications, istraživači su rekli da će svaka politika smanjenja emisija usvojena u ovom veku odrediti kako će se klimatski obrasci promeniti u vekovima koji dolaze, piše Srbija Danas.

Prelomne tačke se odnose na višestruka stabilna stanja različitih sistema za održavanje života na planeti od kojih zavise sva društva i koja bi, ako se gurnu predaleko, mogla dovesti do nezaustavljivih, trajnih i nepovratnih promena u njihovom stanju. Na primer, stalni spoljni pritisak na sistem kao što je Amazonska prašuma, najveći i najbogatiji biološki rezervoar na svetu i jedan od najvažnijih prirodnih sistema za skladištenje ugljenika, može pretvoriti šumu u savanu i izvor ugljen-dioksida.

Istraživači su se fokusirali na četiri, međusobno povezane prelomne tačke: kolaps ledenog pokrivača Grenlanda i ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika, što bi dovelo do značajnog porasta nivoa mora, prelaska amazonske prašume u suvu savanu i kolapsa cirkulacije Atlantski okean, ključna komponenta u globalnoj regulaciji klime poznata i kao Atlantska meridijalna preokretna cirkulacija (AMOC).

Slabljenje AMOC bi izazvalo smanjenje efikasnosti okeana u apsorpciji atmosferskog ugljen-dioksida, što bi dovelo do veće količine gasova staklene bašte u atmosferi. To bi takođe dovelo do više uragana u južnom okeanu i brzog zahlađenja Evrope, sa razornim posledicama po poljoprivredu i život u regionu.

Prethodne studije su pokazale da su sve četiri prekretne tačke već na dohvat ruke; studija iz februara 2024. takođe je sugerisala da je AMOC „na putu“ do tačke preokreta. Sada, istraživači kažu da bi, prema sadašnjim scenarijima, ove prelomne tačke mogle da se dese u narednih 300 godina.

Autori su otkrili da bi svaki dodatni stepen zagrevanja od 0,1C iznad kritičnog praga od 1,5C povećao rizik od pokretanja ključnih događaja preokreta između sada i 2300 i „snažno“ ubrzao vršno zagrevanje iznad 2C. Prema studiji, prekoračenje praga globalnog zagrevanja od 1,5 C sada je „izrazita mogućnost“. Čak i ako se temperature vrate ispod kritičnog standarda postavljenog 2015. kao deo Pariskog sporazuma, trenutne politike smanjenja emisija bi i dalje obavezale na rizik od preokreta od 45% do 2300. godine.

Do sada se svet zagrejao za 1,3C u poređenju sa predindustrijskim vremenima. Sagorevanje uglja, prirodnog gasa i nafte za struju i toplotu je najveći jedini izvor globalnih emisija gasova staklene bašte (GHG). Ovo su glavni pokretači globalnog zagrevanja jer zadržavaju toplotu u atmosferi i podižu temperaturu površine Zemlje.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) pozvala je zemlje da zaustave nove projekte gasnih i naftnih polja, tvrdeći da je to jedini način da se održi scenario neto nulte emisije kompatibilan sa 1,5C. Pa ipak, globalna potrošnja fosilnih goriva tek treba da dosegne vrhunac. 2023. godine, atmosferska koncentracija sva tri najmoćnija gasa staklene bašte – ugljen-dioksida (CO2), metana i azot-oksida – dostigla je rekordno visok nivo.

– Nalazi naglašavaju da je trenutno i značajno smanjenje emisija od suštinskog značaja u narednoj deceniji kako bi se izbegle ove prelomne tačke i sprečila dugoročna šteta po klimu – rekla je autorka studije Tesa Meler za Akios.

Za devet planetarnih granica predstavljenih u okviru se tvrdi da su fundamentalne u održavanju „bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo“. Okvir je služio i nastavlja da služi kao dragocen vodič za kreatore politike, pozivajući ih da razmotre dugoročne posledice ljudskih akcija i usvoje strategije koje daju prioritet održivom korišćenju Zemljinih resursa.

Godine 2023. on i drugi naučnici su otkrili da je šest od devet planetarnih granica već prekoračeno, što Zemlju stavlja „daleko izvan bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo.