Inovacije u Kini poboljšavaju efikasnost borbe protiv dezertifikacije

Ningsia, severozapadna kineska regija okružena pustinjama, dugo prednjači u borbi protiv dezertifikacije. Kako piše Sinhua, upravljanje pustinjama u Kini dramatično je evoluiralo od početka metode fiksacije peska pomoću pšenične slame 1950-ih godina do modernih slamnato- rešetkastih barijera za pesak postavljenih užetom od četkica.

Šapotou, smešten na jugoistočnom rubu pustinje Tenger, ime je dobio po nekada visokim dinama, od kojih je sbaka imala više od sto metara. To je takođe mesto gde se pustinja i Žuta reka susreću, sa rekom koja teče s jedne strane i žutim peskom koji leži visoko s druge strane.

Nedaleko, mreže od pšenične slame prekrivaju dine, gradeći zid od trave koji zadržava pokretni pesak i sprečava pustinju da napadne Žutu reku.

Godine 2019, tim predvođen istraživačem Ću Đianđunom sa Severo-zapadnog instituta za eko-okruženje i resurse pri Kineskoj akademiji nauka, razvio je ažuriranu verziju – slamnate rešetkaste barijere za pesak postavljene užetom od četkica. Ovaj proboj uključuje korišćenje mašina za tkanje pšenične slame u užad nalik četkici, čime se postiže mehanizovana proizvodnja u ključnim procesima, štedi radna snaga i olakšava kontrola peska na velikim površinama.

Novi proizvodni sistem slamnate rešetke ima više od 60 procenata veću efikasnost u odnosu na ručno vezivane travnate rešetke, što efektivno smanjuje troškove inženjerskih radova na sprečavanju i kontroli. Njegova izdržljivost je takođe veća u odnosu na ručno vezivanje, sa produženim vekom trajanja od tri do šest godina, a može se i ponovo koristiti.

Danas, u pustinji Tenger, severozapadno od grada Džongvej u provinciji Ningsia, radnici koriste vozila za vezivanje trave kako bi postavili ove peskovite barijere. Dok se dva okrugla noža za pritiskanje trave kotrljaju, pšenična slama postavljena na pesak precizno se usađuje u pesak, stvarajući zlatnu protiv-peščanu barijeru.

Vezivanje travnate rešetke je prvi korak u stabilizaciji peska. Sadnice i trava se zatim sade u rešetku kako bi se formirala trajna barijera protiv pokretnih peščanih dina.

Tang Siming, koji se bavi kontrolom peska već 34 godine, izumeo je alat za sadnju od gvožđa koji može posaditi drvo za nekoliko sekundi bez potrebe za dodatnim zalivanjem.

Ovaj izum je povećao stopu preživljavanja sadnica za 25 procentnih poena u odnosu na tradicionalnu metodu i značajno poboljšao efikasnost pošumljavanja.

Godine 2017. ova inovacija je promovisana u drugim regionima, uključujući Unutrašnju Mongoliju, Šaansi i Gansu.

Počevši od 2023. godine, Tang je unapredio alat u električni sadilicu, čime je dodatno povećana efikasnost sadnje drveća.

“Ranije je vešt radnik mogao da iskopa rupu za drvo za tri ili četiri minuta, ali sada, sa električnim sadilicom, drvo se može lako posaditi za manje od 10 sekundi,” dodao je Tang.

Tokom poslednjih pola veka, sve veći broj domaćih tehnologija omogućio je Ningsiji da postigne izvanredne rezultate u borbi protiv dezertifikacije.

Prema šestoj nacionalnoj anketi o dezertifikaciji i degradaciji zemljišta sprovedenoj 2022. godine, područja dezertifikovanog i peskovitog zemljišta u Ningsiji smanjena su za oko 154.000 hektara odnosno 121.400 hektara u poređenju sa podacima zabeleženim 2015. godine, što ukazuje na značajno poboljšanje lokalnog ekološkog okruženja.