Intervju – Mate Zec (TNC): “Izazov sa kojim se suočavamo je i ozbiljan i složen”

Nakon uspeha pilot studije u obližnjoj Hrvatskoj, koja je u jednoj županiji odredila zemljište sa niskim uticajem za ostvarivanje polovine ukupnog nacionalnog cilja za solarnom energijom i energijom vetra do 2030. godine, sproveli smo sličnu procenu solarnog potencijala širom Srbije. Radimo sa stručnjacima iz Srbije koji poznaju lokalne prilike, uključujući energetski sistem, prioritete očuvanja, kulturne vrednosti i dostupne izvore podataka. Glavni deo analize uradili su stručnjaci Srpske akademije nauka i umetnosti uz podršku tima za jugoistočnu Evropu i tima za globalnu zaštitu okena, zemljišta i voda organizacije the Nature Conservancy, kaže u intervjuu za Green News Mate Zec, specijalista za pozicioniranje održivih izvora energije za jugoistočnu Evropu u The Nature conservacy.

  Vi ste deo projekta izrade mape 100 najpogodnijih lokacija za razvoj solarnih fotonaponskih elektrana u Srbiji. Možete li detaljnije da objasnite kako ste radili na ovom projektu i koji su osnovni kriterijumi prilikom izrade ovakve mape?

– Nakon uspeha pilot studije u obližnjoj Hrvatskoj, koja je u jednoj županiji odredila zemljište sa niskim uticajem za ostvarivanje polovine ukupnog nacionalnog cilja za solarnom energijom i energijom vetra do 2030. godine, sproveli smo sličnu procenu solarnog potencijala širom Srbije. Studiju je pokrenula organizacija the Nature Conservancy (Očuvanje prirode) blisko sarađujući sa zainteresovanim stranama na terenu. Radimo sa stručnjacima iz Srbije koji poznaju lokalne prilike, uključujući energetski sistem, prioritete očuvanja, kulturne vrednosti i dostupne izvore podataka. Glavni deo analize uradili su stručnjaci Srpske akademije nauka i umetnosti (Ilija Batas Bjelić, Institut tehničkih nauka, Dejan Doljak, Geografski institut), uz podršku tima za jugoistočnu Evropu i tima za globalnu zaštitu okena, zemljišta i voda (Global Protect Oceans, Lands and Waters) organizacije the Nature Conservancy.

Pristup koji promovišemo je da utvrdimo oblasti sa visokim potencijalom za razvoj obnovljive energije za koje postoji najmanja verovatnoća da će biti u sukobu sa biodiverzitetom i društvenim vrednostima. Važno je naglasiti da razvojni potencijal uključuje dostupnost resursa, kao što je sunčevo zračenje, i druga razmatranja koja utiču na izvodljivost projekta, kao što je blizina puteva i električnih mreža. Što se tiče sukoba, trudimo se da umanjimo sve uticaje na vredne vrste i staništa, kao i na prirodne resurse, kao što su šumarstvo i poljoprivreda.   Takođe želimo da izbegnemo bilo kakve sukobe sa društvenim i kulturnim vrednostima – kao što su verski lokaliteti, rekreativna područja ili vredni predeli. Efikasno balansiranje svih ovih faktora predstavlja pravi izazov.   To rešavamo uključivanjem zainteresovanih nacionalnih i regionalnih strana i njihovim aktivnim doprinosom.

Foto: Ciril Jazbec / TNC

Da li ste posetili lokacije navedene na mapi?

– Sa stanovišta prostorne analize i mapiranja, projekat u Srbiji je uglavnom bio „desktop“ studija koja nije podrazumevala direktno prikupljanje bilo kakvih ulaznih podataka na terenu. Dakle, žao mi je što moram da kažem da za sada nismo posetili prelepa i biodiverzitetom bogata mesta u Srbiji. Ono što smo prikupili na terenu bilo je lokalno znanje: u okviru studije, organizovali smo seriju radionica sa zainteresovanim stranama, uključujući opštinska odeljenja, agencije i nevladine organizacije iz severne, zapadne i jugoistočne Srbije.

Kako bi se realizovala izgradnja solarnih elektrana, o čemu bi trebalo najviše voditi računa, i koji su najveći izazovi kada su ovakvi projekti u pitanju?

– Fotonaponske solarne ćelije predstavljaju fantastičnu tehnologiju zbog svoje isplativosti u različitim razmerama, od pojedinačnih krovova do prostranih površina koje pokrivaju stotine hektara. Iako je davanje prioriteta solarnoj integraciji unutar izgrađenog okruženja od suštinskog značaja, takođe moramo priznati da postizanje neophodne solarne ekspanzije za borbu protiv klimatskih promena zahteva razvoj velikih solarnih farmi.  Uprkos neizbežnom uticaju na životnu sredinu u vezi sa solarnim instalacijama, naš izazov leži u smanjivanju njihovog uticaja, uz poštovanje prirode i prilagođavanje raznovrsnog korišćenja zemljišta oko njih.  Jedan pristup koji obećava veliki solarni razvoj su takozvane braunfild lokacije kao što su bivši otvoreni kopovi i područja koja su već na neki način degradirana. Pored toga, optimizacija solarnog razvoja znači da ide u tandemu sa drugim korišćenjem, na primer u poljoprivredi. Ali samo u slučajevima kada prava dvostruka upotreba ima smisla – na primer, u nekim slučajevima delimično senčenje od solarnih panela može zapravo povećati prinos ili kvalitet useva, ili ih zaštititi od ekstremnih vremenskih uslova.

Mogu li projekti poput ovih imati negativan uticaj na lokalni biodiverzitet, zaštićene vrste i druge specifične karakteristike lokalnog regiona?

– Čak i uz najbolju tehnologiju, postoje nedostaci i negativni uticaji. Kao opšti princip, fotonaponska (PV) solarna energija ima manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa mnogim drugim načinima proizvodnje električne energije. Međutim, ne možemo zanemariti činjenicu da fotonaponske solarne instalacije imaju značajan direktan uticaj, što znači menjanje staništa ili postavljanje sjajnih crnih predmeta u prirodi. U zavisnosti od toga koliko je neki predeo važan za ljude i koliko je stanište važno za lokalne vrste, njihovo postavljanje na pogrešno mesto može biti zaista loše. Zato moramo da budemo pametni u vezi sa strateškim plasmanom i razmislimo kako da smanjimo negativne uticaje na nivou prirode.

Foto: Ciril Jazbec / TNC

Kako ocenjujete potencijal Srbije u pogledu održive energije u poređenju sa evropskim i svetskim trendovima?

– Srbija, kao i druge zemlje u regionu, ima obilje resursa, ali se suočava sa izazovima zbog nerazvijene mrežne infrastrukture i zastarelog regulatornog okvira. Kada je reč o energetskim dozvolama i ekološkim procenama, ovi faktori igraju ključnu ulogu. Dakle, dok je potencijal za energetske projekte ogroman, čak i ako posmatrate čisto iz ugla investitora i graditelja, pravi izazov nije u pronalaženju područja sa dovoljnim brojem sunčanih dana, već u pronalaženju mesta gde projekti mogu da se bez problema povežu na mrežu. Pored toga, proces izdavanja dozvola i ublažavanje ekoloških sukoba su od suštinskog značaja da bi se izbegla kašnjenja projekta tokom kasnijih faza razvoja.

U ovoj studiji smo mapirali celu teritoriju Srbije. Međutim, namerno smo ograničili ukupan potencijal na 1 GW instaliranog kapaciteta, što odgovara 100 optimalnih lokacija predstavljenih u rezultatima.  Naš cilj je bio da poboljšamo razumevanje i relevantnost na nacionalnom nivou. Iako je ukupan solarni potencijal znatno veći, čak i samo u oblastima sa niskim nivoom sukoba  identifikovanim u ovoj studiji, važno je za nas kao organizaciju da ne zagovaramo razvoj svakog dela izvodljivog zemljišta sa niskim nivoom sukoba. Umesto toga, dajemo prioritet pametnom korišćenju našeg ograničenog prostora, balansirajući između potreba ljudi i regionalnih prioriteta očuvanja.

Mnogi su skeptični kada je u pitanju ideja da bi održiva energija mogla značajno da zameni fosilne izvore – kakve su vaše procene i šta je potrebno da bi „zeleni” izvori energije postali rasprostranjeniji i efikasniji?

– Prelazak na zelenu energiju je složen i predstavlja neke teške izazove koji prevazilaze samo zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije megavat za megavat. Svakako moramo da nadogradimo naše električne mreže i interkonekcije, da razvijemo bolja rešenja za skladištenje energije koja se manje oslanjaju na kritične minerale, da stvorimo jača i fleksibilnija tržišta energije  i da pojednostavimo procese izdavanja dozvola. I imamo vrlo malo vremena da sve ovo ostvarimo. Ovo će zahtevati preispitivanje načina na koji razmišljamo o energiji.  Tranzicija će donekle uticati na naše živote, sredstva za život i okruženje oko nas. Imajući to u vidu, potpuno sam uveren da možemo da prevaziđemo ove izazove i da ipak izađemo iz, iskreno rečeno, prilično užasnog statusa kvo stanja, a to je da zagrevamo planetu do nivoa koji nije pogodan za život dok se polako trujemo. Energetska tranzicija može biti fer, pravična i da uključuje prirodu. Brojni postojeći projekti to već dokazuju van svake sumnje.

Foto: Ciril Jazbec / TNC

Dugo ste uključeni u projekte zaštite životne sredine. Pored rada na poboljšanju energetske infrastrukture, vodili ste program analize podataka i zalagali se za bolju primenu zakona protiv nelegalnog lova i trgovine divljim pticama, uključujući zaštićene vrste. Možete li nam reći nešto o tom delu vašeg angažmana?

– Moja prethodna pozicija bila je u Biomu, nacionalnoj partnerskoj organizaciji BirdLife u Hrvatskoj. Biom je bio ispred mnogih nacionalnih organizacija za zaštitu prirode prepoznavši da čak i u tako maloj zemlji kao što je Hrvatska, efikasna zaštita zahteva obradu ogromnih količina podataka i eksplicitno stavljanje toga u njihov program rada. Takođe sam radio na pitanjima letnih puteva ptica na nacionalnom nivou, uključujući ilegalno ubijanje ptica. Ovo je iznenađujuće rasprostranjeno pitanje na Mediteranu i predstavlja značajne izazove. Efikasno rešavanje zahteva usaglašene napore na celom letnom putu – zaštita ptica na njihovom mestu zimovanja neće pomoći populaciji ako su njihova mesta za razmnožavanje uništena, i obrnuto. Slično tome, uticaj energetske infrastrukture na ptice treba razmotriti na nivou letnog puta, pošto su one posebno podložne sudarima ili strujnim udarima na infrastrukturi tokom migracije.

Posvećeni ste projektima koji se odnose na očuvanje životne sredine, pa moram da vas pitam: kako ocenjujete budućnost planete u smislu klimatskih promena i ukupnog zagađenja – ima li nade za nas?

– Slažem se sa Ketrin Hejhou (Katharine Hayhoe), našim glavnim naučnikom u TNC (the Nature Conservancy). Prema njenoj oceni, porazni stavovi „prekasno je“ i „to se ne može popraviti“ samo su različiti izrazi klimatskog poricanja. Izazov sa kojim se suočavamo je i ozbiljan i složen. Iako je ponekad teško ne podleći defetizmu, verujem da je naša odgovornost kao ekologa da ostanemo optimisti. Koliko god to zvučalo kao kliše, ne bih se bavio ovim poslom da ne mislim da je vredno truda. Tehnologija i poslovni model za rešavanje naših problema već postoje, a mi imamo dokaz da ih možemo primeniti na pravičan način. Kao što ne možemo dozvoliti da nas zastarela tehnologija i nepravedne strukture moći sputavaju, ne možemo dozvoliti i da defetizam učini isto. Od nas zavisi kretanje ovim nezgodnim putem, ali uveren sam da možemo to da uradimo ako se udružimo u pronalaženju rešenja.

GREEN NEWS/Dejan Katalina