Kako se evropske metropole rashlađuju tokom užarenog leta

I ove godine delovi Grčke, Kipra i Turske trpe razorne toplotne talase, ali sve više iznalaze načine kako da iskoriste drveće, vodu i zelene objekte u rashlađivanju.

Delovi južne Evrope suočavaju se sa žestokim toplotnim talasima već na početku letaa, dok drugi pate od rekordnih padavina. Ovi ekstremni vremenski događaji postaju sve žešći i češći kao rezultat klimatskih promena i za mnoge zemlje predstavljaju zastrašujući uvid u budućnost.

Dani sa rekordnim temperaturama, već početkom juna, otkrili su koliko su naši gradovi nepripremljeni za temperature od 40°C. Takođe su nas naveli da više cenimo delove koji pružaju olakšanje: ulice sa drvoredima, parkove, otvorene bazene i klimatizovane javne prostore, navodi se u analizi Juronjuza.

Zbog efekta poznatog kao ‘urbano toplotno ostrvo’, gradovi postaju mnogo topliji od drugih delova zemlje jer se toplota zarobljava između visokih zgrada i upija se u asfalt i beton. Zato su potrebne neke inovativne mere da bi se oni ohladili.

Od Atine do Antalije, nisu svi gradovi isto pogođeni toplotnim talasima. Šta možemo naučiti od onih koji prednjače u adaptaciji na klimatske promene?

‘Hladne ulice’ u Beču

Beč je najpogodniji grad za život na svetu, prema Globalnom indeksu pogodnosti za život Economist Intelligence Unita.

Visoko se rangira i na polju klimatskih mera, jer je austrijska prestonica prvi put napravila klimatski plan 1999. godine, a 2018. postala jedan od prvih evropskih gradova koji je postavio strategiju za identifikaciju i borbu protiv urbanih toplotnih talasa.

Kada vrućina postane neizdrživa, stanovnici mogu hodati ulicama koje ih hlade ‘maglovitim tuševima’ finog spreja.

Ove ‘hladne ulice’ su samo jedan deo plana javne infrastrukture opštinske vlade. Takođe je uvedena nova mreža biciklističkih ruta kako bi se učinilo privlačnijim napuštanje automobila koji proizvode toplotu (i zagađuju), a obećana je i sadnja 4.500 novih stabala svake godine.

Pored dodavanja novih elemenata gradu, Beč zadržava ono što funkcioniše. Još uvek ima više od 1.000 javnih fontana za piće i zadržao je opsežnu mrežu gradskih bazena izgrađenih 1920-ih.

‘Ventilacioni koridori’ u Frankfurtu

Bivši evropski pobednik u kategoriji Grad drveća, Frankfurt već dobro stoji kada je reč o zelenim površinama. Drveće može smanjiti površinske temperature do 12°C tokom leta, prema satelitskoj studiji iz 2021. godine, pa je oko 200.000 stabala na javnim prostorima velika prednost za finansijsku prestonicu.

Kao jedan od najtoplijih gradova u Nemačkoj, Frankfurt je takođe morao značajno da se preoblikuje. Frankfurt ima ventilacione koridore, ili ‘Luftleitbahnen’: delove zemlje gde nema visokih zgrada ili velikih površina drveća, kako bi se uvukao hladniji vazduh iz okolnih područja.

Luftleitbahn na reci Nida, na primer, omogućava protok do 40.000 m3 hladnog vazduha po sekundi u grad tokom letnjih noći.

Pored toga, Frankfurt zahteva da mnoge nove zgrade imaju ‘zelene’ krovove pokrivene biljkama. Ovi krovovi mogu ostati zapanjujuće hladniji tokom sunčanih dana nego njihovi tradicionalni crni ekvivalenti.

“Zeleni krovovi imaju brojne pozitivne efekte,” objašnjava Lara-Marija Mor iz frankfurtskog odeljenja za životnu sredinu. “Oni štite zgradu, izoluju je i hlade. To takođe štedi troškove. Buka se apsorbuje, fini praškovi filtriraju biljke, a efekti jakih kiša ublažavaju se time što kiša može biti apsorbovana supstratom.”

Klimatska skloništa u Madridu

Topli letnji dani su očekivani u Španiji, do određene tačke.

Prošlog leta, temperature u glavnom gradu zemlje redovno su dostizale 40°C, dok je južni grad Valensija oborio rekord u toploti kada je živa dostigla 46.8°C.

I dok su Mediteranci dugo prilagođavali svoje radne i društvene živote oko vrućine, sa ranijim počecima i popodnevnim siestama, to nije privilegija koja je dostupna svima. Jedan 60-godišnji ulični čistač iz Madrida tragično je preminuo od toplotnog udara 2022. godine, nakon što se srušio na poslu prethodnog dana.

Nisu svi građani jednako pogođeni toplotnim talasima.

Stanovnici u područjima sa nižim prihodima nemaju adekvatno izolovane kuće i pristup hladnim, zelenim površinama.

Kako bi poboljšao svoj rezultat, Madrid je otvorio klimatska skloništa u klimatizovanim javnim prostorima kao što su biblioteke i društveni centri tokom prošlogodišnjeg toplotnog talasa, i postavio aplikaciju za ubrzavanje ulaska u gradske, subvencionisane, javne bazene.

Takođe postoji dugoročna strategija za hlađenje grada. Pod planom ‘Madrid ostrvo boja’ iz 2019. godine, gradi se ‘zeleni pojas’ šuma dug 75 km oko prestonice. Termografske slike iz obližnjih područja 2022. godine pokazale su da su temperature tla već smanjene za 2°C u dve godine, izveštava PolitiKo.

Koji su najbolji načini za hlađenje gradova?

Postoje mnogi načini na koje gradovi sprečavaju prekomerno zagrevanje tokom previše vrućih dana. U Nirnbergu su, na primer, tramvajske linije prekrivene travom kako bi se rashladile.

Arhitekte iz Norviča projektovale su 100 socijalnih stanova orijentisanih sever-jug, sa horizontalnim senkama preko prozora okrenutih ka jugu, kako bi sprečile najgore vrućine. Goldsmith Street je redak primer domova u Velikoj Britaniji koji su podobni i za leto i za zimu.

Bolje stanovanje i humani izgrađeni prostori, zeleni transport, drveće i vodena tela; ovo su ključni elementi gradova prilagođenih klimi. Ali sa tako različitim klimatskim uslovima i istorijskim karakteristikama, kako evropski lideri i urbanisti znaju šta tačno treba da rade?

Više drveća je dobitak na više frontova. Ali pomaže saznanje, na primer, da je potrebno 40 odsto nadstrešnice ulica da bi se maksimalno iskoristile prednosti onoga što stručnjak za planiranje zelenih gradova Jon Burke naziva “najnaprednijom tehnologijom za klimatizaciju prirode”.

Postoje ključni proračuni koji se moraju napraviti o onome što su očigledno i estetska poboljšanja. Mreža C40 Cool Cities je jedna organizacija koja radi na ovim linijama. Pomogla je u razvoju alata za otpornost na toplotu gradova, koji omogućava donosiocima odluka da kvantifikuju tačne prednosti određenih parkova i zelene infrastrukture, reka, jezera i hladnih i vegetativnih površina.