Klimatski prihvatljivom električnom energijom snabdeva se polovina nemačkih domaćinstava

Prema podacima nemačkog Saveznog udruženja za upravljanje energijom i vodama (Bundesverband der Energie und Wasserwirtschaft – BDEW), svaki drugi kilovat-sat električne energije koji se potroši u nemačkim domaćinstvima proizveden je na klimatski prihvatljiv način. U prosečnom domaćinstvu, otprilike polovina električnih uređaja već u potpunosti koristi obnovljivu energiju, što je dovoljno za osvetljenje, hlađenje i zamrzavanje hrane, pranje i sušenje veša, pranje sudova i kuvanje.

Udeo obnovljivih izvora energije u snabdevanju električnom energijom u Nemačkoj bi do 2030. godine trebalo da iznosi do 80 procenata. S električnom energijom i toplotom iz vetra, sunca i drugih obnovljivih izvora energije, nemačko snabdevanje energijom postaje prihvatljivo za klimu.

„Za razliku od uglja ili gasa, obnovljivi izvori su gotovo neiscrpni. Njihovo korišćenje uzrokuje daleko manje ili nikakve emisije gasova sa efektom staklene bašte koji su štetni za klimu. Pošto se obnovljivi izvori energije – na primer, iz vetra i sunca, mogu generisati direktno u zemlji, Nemačku čine nezavisnijom od uvoza fosilnih goriva, kao što su nafta ili gas“, objašnjavaju u Saveznom ministarstvu privrede i zaštite klime (Bundesministerium für Wirtschaft und Klimaschutz – BMWK). U Nemačkoj je 2023. bila rekordna godina za obnovljivu električnu energiju: gotovo 52 posto potreba za električnom energijom pokriveno je energijom sunca i vetra te hidroenergijom – više nego ikad pre.

Za sigurnuoi pristupačno snabdevanje električnom energijom ključna je energetska tranzicija. To podrazumeva napuštanje proizvodnje energije iz fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa, odnosno neobnovljivih izvora ograničenih zaliha, te razvoj savremenog, fleksibilnog sistema s obnovljivim energijama prihvatljivim za klimu i to s mnoštvom manjih proizvođača, uključujući sisteme vlastite potrošnje i energetske zajednice.

„Vetar i sunce već danas igraju presudnu ulogu u Nemačkoj“, ističu u Saveznom ministarstvu privrede i zaštite klime (BMWK).

Zalihe uglja, gasa i nafte na našoj planeti su sve manje. Njihova upotreba stvara emisije koje imaju ogroman negativan uticaj na globalnu klimu. Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na najviše 1,5 stepeni Celzijusa, ne smeju se koristiti sve rezerve fosilnih goriva koje su još u zemlji.

„Cilj je stoga jasan. Potrebno je ubrzati širenje i primenu obnovljivih izvora energije i time postići sigurnost snabdevanja i energetsku nezavisnost. U tome takođe pomaže i štedljivo korišćenje električne energije“, zaključuju u Saveznom ministarstvu privrede i zaštite klime (BMWK).