Pametna poljoprivreda: Uloga veštačke inteligencije u razvoju useva, oprašivanju i predviđanju
Veštačka inteligencija stoji pred vođenjem poljoprivredne revolucije, suočavajući se sa izazovima klimatskih promena i rastućom globalnom populacijom. Od unapređenja razvoja useva do zaštite oprašivača i prognoziranja uticaja klime, veštačka inteligencija preoblikuje poljoprivredni pejzaž, nudeći obećavajuća rešenja za budućnost proizvodnje hrane.
Jedan od najhitnijih problema u poljoprivredi je uticaj klimatskih promena na populacije insekata, posebno pčela, koje su od vitalnog značaja za oprašivanje.
Omer Davidi, izvršni direktor kompanije BeeHero, koja koristi naprednu analitiku podataka, veštačku inteligenciju i jeftine IoT senzore, ističe dvostruke pretnje pčelama: nepovoljni vremenski uslovi i skraćeni periodi oprašivanja.
Sušniji zimski meseci i ekstremni uslovi opterećuju pčele i pčelare, ugrožavajući zdravlje kolonija. Pored toga, ekstremno vreme skraćuje vremenski okvir za oprašivanje, što utiče na prinos useva – objašnjava David. S obzirom na to da 40% pčelinjih kolonija godišnje propada, posledice po proizvodnju meda i poljoprivredu su duboke.
Pristup kompanije BeeHero podržava pčelare alatima za praćenje i validaciju izvora meda, rešavajući brige trgovaca i unapređujući prinos useva.
Njihovi IoT uređaji pružaju u realnom vremenu uvide u uslove košnica, omogućavajući proaktivno upravljanje zdravljem pčela i njihovom aktivnošću.
Klimatski rizik i adaptacija poljoprivrede
Vil Kletter, potpredsednik operacija i strategije u ClimateAi, ističe neophodnost da se prehrambena i pića (F&B) industrija prilagodi klimatskoj nestabilnosti.
Klimatski rizik često se prevodi u fluktuirajuće prinose i značajnu nesigurnost. Ova varijabilnost, uključujući i prevalenciju mikotoksina u žitaricama, očekuje se da će se povećavati kako globalne temperature rastu – primećuje on.
Platforma za precizno oprašivanje kompanije BeeHero integriše veštačku inteligenciju i IoT kako bi optimizovala upravljanje kolonijama pčela i efikasnost oprašivanja.
Prikupljanjem i analizom podataka iz košnica i polja, BeeHero modelira ponašanje oprašivača, poboljšavajući prinos useva.
Nedavno finansiranje platforme u iznosu od 42 miliona dolara ima za cilj proširenje njenog usvajanja i unapređenje uvida u oprašivanje.
Slično tome, nemačka kompanija PhenoInspect koristi veštačku inteligenciju i dronove za visokorezolutno agronomsko osmatranje.
Izvršni direktor Filip Lotes objašnjava da njihova tehnologija identifikuje useve i korov, stvarajući precizne mape za ciljane tretmane.
Ovaj pristup preciznoj poljoprivredi smanjuje upotrebu hemikalija, smanjuje troškove i unapređuje zdravlje useva.
Priprema za sigurno usvajanje veštačke inteligencije
Kako veštačka inteligencija postaje sve integralnija u poljoprivredi, regulatorni okviri su neophodni kako bi se osigurala njen odgovoran upotreba.
Predloženi AI zakon EU ima za cilj sveobuhvatnu regulaciju primene veštačke inteligencije.
Ketrin Dutmor, pravna stručnjakinja sa Univerziteta u Amsterdamu, savetuje kompanije iz prehrambene i pića industrije da usvoje transparentne i etičke prakse veštačke inteligencije.
“Pridržavanje pravila o ograničenim rizicima i osiguravanje transparentnosti u primeni veštačke inteligencije ključni su za odgovornu inovaciju. Kompanije moraju predvideti zloupotrebu i primeniti snažne strategije za smanjenje rizika”, savetuje Dutmor.
Adekvatna obuka i dokumentacija su ključni za sigurno i efikasno iskorišćavanje potencijala veštačke inteligencije.
Veštačka inteligencija stoji pred vođenjem poljoprivredne revolucije, suočavajući se sa izazovima klimatskih promena i rastućom globalnom populacijom.
Od unapređenja razvoja useva do zaštite oprašivača i prognoziranja uticaja klime, veštačka inteligencija preoblikuje poljoprivredni pejzaž, nudeći obećavajuća rešenja za budućnost proizvodnje hrane.
Jedan od najhitnijih problema u poljoprivredi je uticaj klimatskih promena na populacije insekata, posebno pčela, koje su od vitalnog značaja za oprašivanje.
Omer Davidi, izvršni direktor kompanije BeeHero, koja koristi naprednu analitiku podataka, veštačku inteligenciju i jeftine IoT senzore, ističe dvostruke pretnje pčelama: nepovoljni vremenski uslovi i skraćeni periodi oprašivanja.
Sušniji zimski meseci i ekstremni uslovi opterećuju pčele i pčelare, ugrožavajući zdravlje kolonija. Pored toga, ekstremno vreme skraćuje vremenski okvir za oprašivanje, što utiče na prinos useva – objašnjava David. S obzirom na to da 40% pčelinjih kolonija godišnje propada, posledice po proizvodnju meda i poljoprivredu su duboke.
Pristup kompanije BeeHero podržava pčelare alatima za praćenje i validaciju izvora meda, rešavajući brige trgovaca i unapređujući prinos useva.
Njihovi IoT uređaji pružaju u realnom vremenu uvide u uslove košnica, omogućavajući proaktivno upravljanje zdravljem pčela i njihovom aktivnošću.
Prikupljanjem i analizom podataka iz košnica i polja, BeeHero modelira ponašanje oprašivača, poboljšavajući prinos useva.
Nedavno finansiranje platforme u iznosu od 42 miliona dolara ima za cilj proširenje njenog usvajanja i unapređenje uvida u oprašivanje.
Slično tome, nemačka kompanija PhenoInspect koristi veštačku inteligenciju i dronove za visokorezolutno agronomsko osmatranje.
Izvršni direktor Filip Lotes objašnjava da njihova tehnologija identifikuje useve i korov, stvarajući precizne mape za ciljane tretmane.
Ovaj pristup preciznoj poljoprivredi smanjuje upotrebu hemikalija, smanjuje troškove i unapređuje zdravlje useva.
Priprema za sigurno usvajanje veštačke inteligencije
Kako veštačka inteligencija postaje sve integralnija u poljoprivredi, regulatorni okviri su neophodni kako bi se osigurala njen odgovoran upotreba.
Predloženi AI zakon EU ima za cilj sveobuhvatnu regulaciju primene veštačke inteligencije.
Ketrin Dutmor, pravna stručnjakinja sa Univerziteta u Amsterdamu, savetuje kompanije iz prehrambene i pića industrije da usvoje transparentne i etičke prakse veštačke inteligencije.
“Pridržavanje pravila o ograničenim rizicima i osiguravanje transparentnosti u primeni veštačke inteligencije ključni su za odgovornu inovaciju. Kompanije moraju predvideti zloupotrebu i primeniti snažne strategije za smanjenje rizika”, savetuje Dutmor.
Adekvatna obuka i dokumentacija su ključni za sigurno i efikasno iskorišćavanje potencijala veštačke inteligencije.