Radna snaga u građevini: Izazovi i perspektive za evropsku zelenu tranziciju
Građevinski sektor Evrope se bori da pronađe kvalifikovane radnike kako bi ispunio klimatske ciljeve EU, posebno za renoviranje zgrada i instalaciju sistema obnovljive energije.
Politike migracije hitno zahtevaju reformu kako bi se obezbedili legalni putevi za radnike tehničkih struka da popune ovaj jaz.
Potražnja za kvalifikovanom radnom snagom u ovom sektoru je kritična, jer je cilj utrostručiti stopu renoviranja kako bi se poboljšala energetska efikasnost do 2050. godine.
Revizija Direktive o obnovljivoj energiji EU, izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu, nalaže da 42,5% potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora do 2030. godine.
Ovo zahteva ne samo povećanje obnovljive energije već i značajna poboljšanja energetske efikasnosti, posebno u zgradama koje čine 40% potrošnje energije u EU.
U Irskoj, koja predstavlja mikrokosmos ovog problema, male građevinske firme dominiraju sektorom ali se bore sa birokratijom oko migracija.
Vladin sistem migracija, koji prioritizuje akademske kvalifikacije nad tehničkim zanatima, dodatno pogoršava problem.
Iako je Irska 2021. proširila Generalnu radnu dozvolu kako bi obuhvatila više građevinskih zanimanja, odgovor je bio mlak.
Da bi privukla zanatlije, Irska bi trebala da uključi ova zanimanja u kategoriju Radne dozvole za kritične veštine, koja nudi bolja prava i manje birokratije.
Slične reforme su potrebne širom Evrope.
Donosioci politika moraju delovati kako bi uskladili sisteme migracija sa zahtevima tržišta rada, omogućavajući građevinskom sektoru da pokrene zelenu tranziciju Evrope.