Klimatske promene prepisuju priču o nekim od naših najomiljenijih kulinarskih užitaka.
Uzmimo, na primer, slavni španjolski specijalitet jamon iberico, simbol gastronomije napravljen od plemenitih crnih iberskih svinja koje slobodno lutaju pod drevnim hrastovima na jugozapadu Španije.
Cinco Jotas, cenjeni proizvođač u ovom domenu, pažljivo gaji ovu delikatesu, pridržavajući se najstrožih standarda i oslanjajući se na darove prirode.
Ali kako vrućine opustošavaju Iberijsko poluostrvo, a suše se nastavljaju, budućnost ovog gastronomskog blaga visi o koncu.
Smanjenje prinosa žira i trava, esencijalnih za ishranu svinja, predstavlja pretnju samoj suštini ukusa i kvaliteta jamon iberica.
Ipak, Cinco Jotas nije usamljen u ovoj priči. Širom sveta, proizvođači hrane se bore sa razornim silama klimatskih promena, preoblikujući ne samo obilje već i suštinu naših kulinarskih iskustava.
Tu se javlja i koncept teroara, koji nije ograničen samo na vino već se proteže i na raznolike druge namirnice.
Ketrin De Master, naučnica za resurse životne sredine na UC Berkeley, otkriva slojeve teroara, obuhvatajući ekološke nijanse i društvene prakse.
Od sastava zemljišta do ručnih tehnika, svaki element utkiva se u tapiseriju ukusa. Ali ukus, kako otkrivamo, nije samo amalgamacija ukusa i arome.
To je simfonija koju orkestriraju ekološki signali – zemljište, vlaga, temperatura – svaka nota odjekujući suštinom svog porekla.
Čak i štetočine imaju ulogu, podstičući biljke da oslobađaju hemijske spojeve koji oblikuju njihov ukus.