Nevladine organizacije traže oštre uslove za nisko-ugljenični vodonik

Evropska komisija se suočava sa sve većim pritiskom da pažljivo korača dok se bavi zadatkom definisanja šta se smatra “nisko-ugljeničnim” gorivima.

Sa predstojećim usvajanjem Direktive o tržištima gasa i vodonika od strane Evropskog parlamenta, definicija Komisije imaće značajan uticaj na budućnost industrije prirodnog gasa i evropskih klimatskih ciljeva.

Ekološke grupe, uz podršku danskog pomorskog sektora, pozivaju na pedantno pristupanje, ističući potrebu za transparentnošću i naučnom strogom kako bi se izbeglo nenamerno stimulišanje neodržive upotrebe fosilnog gasa.

Centralna tačka debate je uloga vodonika, posebno “plavog vodonika” koji se dobija iz prirodnog gasa sa zarobljavanjem ugljen-dioksida.

Dok zagovornici tvrde da tehnologija zarobljavanja i skladištenja ugljen-dioksida može efikasno da dekarbonizuje proizvodnju vodonika, skeptici strahuju da bi to moglo da produži oslanjanje na fosilna goriva usred prelaska na čistu energiju.

NVO koje zagovaraju robustnu definiciju “nisko-ugljeničnog” vodonika ističu stroge uslove, uključujući visoke stope zarobljavanja CO2, ograničenja emisije metana i zabranu kompenzacije emisija.

Dok evropska komesarka za energetiku Kadri Simson gura za brzu akciju, zainteresovane strane pozivaju na sveobuhvatnu procenu emisija u svim proizvodnim procesima kako bi se osiguralo usklađivanje sa klimatskim ciljevima i uspostavila ravnopravnost sa obnovljivim vodonikom.