Nedavni zemljotresi širom sveta ponovo su naglasili hitnost izgradnje otporne infrastrukture.
Pripravnost Japana, uprkos značajnim gubicima, pokazuje efikasnost temeljnog planiranja i strategija izgradnje u ublažavanju uticaja katastrofa.
Nasuprot tome, razaranje u Turskoj, Siriji i Maroku naglašava hitnu potrebu za većim ulaganjima u otpornu infrastrukturu, posebno u regionima podložnim katastrofama koji doživljavaju brz rast populacije.
Zemljotres u Turskoj, ističući ključnu uloguvrsta zemljišta u integritetu zgrada, naglašava važnostrazumevanja lokalnih geoloških uslova u naporima za seizmičku otpornost.
Napori za unapređenje otpornosti zgrada uključuju mere poput amortizera i tehnologija izolacije temelja, koje su se pokazale efikasnim u minimiziranju štete, kao što je vidljeno u Japanu i Turskoj.
Međutim, uspeh ovih mera zavisi od rigorozne primene i inspekcije tokom izgradnje, što je često nedostajalo u privatnim vlasničkim objektima u poređenju sa projektima javne infrastrukture.
Imperativ ažuriranja i sprovođenja građevinskih propisa, kao što je ilustrovano reformama u Turskoj nakon 1998. godine, ostaje ključan u poboljšanju ukupne otpornosti.
Nadalje, inicijative organizacija poput Međunarodne finansijske korporacije (IFC) da pruže finansijska rešenja i alate poput Indeksa otpornosti zgrada (BRI) značajno doprinose evaluaciji i unapređenju otpornosti nekretnina širom sveta.
Kroz zajedničke napore i inovativna rešenja, možemo težiti ka sigurnijem i otpornijem izgrađenom okruženju, kako je naglašeno na globalnim forumima poput Globalnog foruma o zgradama i klimi, gde je cilj da se broj žrtava i srušenih zgrada usled prirodnih katastrofa sve više smanjuje.