Vinova loza u neizvesnosti: Prošlogodišnja proizvodnja na istorijskom minimumu

Stalno nad vinom lebdi sumnja: Prošlogodišnja proizvodnja najniža u poslednjih 60 godina

Iako često koristimo termin “šampanjac” za vina sa mehurićima, po pravilima industrije to nije tačno.

Da bi se vino nazvalo “šampanjac“, mora poticati iz Šampanje u Francuskoj, gde hiljade vinara gaji tradiciju pravljenja ovog prestižnog pića.

Međutim, postoje ozbiljne pretnje za sorte grožđa koje se koriste za pravljenje šampanjca – chardonnay, pinot noir i pinot meunier, pokazuju projekcije bazirane na veštačkoj inteligenciji prenete od strane CNN-a.

Do sredine veka, ove sorte grožđa mogle bi potpuno izumreti zbog rastućih temperatura, upozorava startup ClimateAI.

Istraživači se oslanjaju na stotine klimatskih modela, satelitske snimke i podatke sa terena kako bi predvideli budućnost šampanjca i drugih penušavih vina.

Čak i ako šampanjac izbegne ove pretnje, moguće je da će mu se promeniti ukus zbog klimatskih promena.

Grožđe je izuzetno osetljivo na lokalne vremenske uslove, a zagrevanje može dovesti do ranijih berbi i uticati na balans kiselosti i šećera u voću.

Pored toga, suše, obilne padavine, mrazevi i vrućine mogu ozbiljno ugroziti prinose.

Ove poteškoće u proizvodnji vina već su prisutne, ne samo u Šampanji. Prošle godine, svet je proizveo najmanje vina u poslednjih šezdeset godina, prema izveštaju Međunarodne organizacije za lozu i vino.

Vremenski ekstremi, pogoršani klimatskim promenama, doprinose ovom nezavidnom stanju.

Ali, postavlja se još veće pitanje nad našim budućim enološkim navikama: ako se globalno zagrevanje približi 2 °C, područja za uzgoj vinove loze mogla bi se smanjiti za 56%.

Ovi izazovi zahtevaju ozbiljnu pažnju kako bi se sačuvala tradicija i kvalitet vina u svetu koji se suočava sa sve većim izazovima klimatskih promena.