Prilagođavanje polarnih medveda dužim letima izgleda malo verovatno

Polarni medvedi, simbol Arktika i ledenih prostranstava, suočavaju se s ozbiljnim izazovom dok se klimatske promene produžavaju letnje sezone i smanjuju njihova lovna područja prekrivena ledom.

Revolucionarna studija, detaljno opisana u časopisu Nature Communications, otkriva zastrašujuće uvide u borbu medveda za preživljavanje tokom dužih perioda bez leda.

Sprovedena u zapadnom delu zaliva Hudson Bay u Kanadi, studija je pažljivo pratila 20 polarnih medveda dok su se nosili s manjkom pristupa njihovom osnovnom plenu, tj. fokama.

Istraživači su medvedima opremili ogrlice opremljene video kamerama i GPS tehnologijom, pružajući neviđene uvide u njihovo ponašanje i potrošnju energije.

Ono što su otkrili bilo je obeshrabrujuće.

Bez obzira na raznolike strategije, od traženja hrane do odmora, polarni medvedi su doživeli alarmantni gubitak težine u proseku od oko 1 kilograma (2,2 funte) dnevno tokom trajanja trodnevne studije.

Čak i oni koji su pokušavali da se hrane terestrijalnom hranom poput leševa ptica i karibua ili bobica suočavali su se sa sve manjim rezervama energije.

Vodeći autor studije, Anthony Pagano, istraživački biolog za divlje životinje, primetio je veliku raznolikost u ponašanju medveda i odgovarajuću potrošnju energije.

Od mužjaka koji štede energiju slično kao tokom hibernacije do ženki koje provode značajno vreme u potrazi za hranom, raspon reakcija podvukao je očajničku potragu medveda za hranom.

Ipak, usred ovih teškoća, jedan polarni medved uspeo je da promeni trend, slučajno naišavši na uginulu morsku sisaru i dobivši na težini – retka iskra nade usred mračnog pejzaža poteškoća.

Posledice studije odjekuju daleko izvan ledenih obala Hudson Bay-a.

S’ obzirom na to da se populacija polarnih medveda već smanjuje, posebno u regionima koji doživljavaju ubrzano zagrevanje klime, nalazi predskazuju mračnu budućnost.

Kako se led povlači ranije svake godine, polarni medvedi imaju sve manje prilika da obnove svoje energetske rezerve, što povećava opasnost od gladi, posebno među ranjivim demografskim grupama poput adolescentnih medveda i ženki sa mladuncima.

Podržana koalicijom naučnih institucija i organizacija za zaštitu divljih životinja, ova studija naglašava hitnu potrebu za globalnim delovanjem radi ublažavanja katastrofalnih posledica klimatskih promena na arktičke ekosisteme.

Za polarne medvede, ikonične simbole severne netaknute divljine, prilagođavanje može biti nedostižno u svetlu brzo promenljivog sveta.