Zemlja na rubu: Ključna tačka preokreta u okeanima nije daleko
Naučnici sa Univerziteta u Utrehtu, u Holandiji, uputili su snažno upozorenje: Zemlja bi mogla da se brže približava ključnoj “tački preloma” u okeanima nego što se ranije mislilo, sa potencijalno razornim posledicama po klimu Evrope.
Istraživanje se fokusira na Atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC), ključni sistem okeanskih struja koji reguliše globalnu klimu.
Nedavno modeliranje sugeriše da bi kolaps AMOC-a mogao izazvati naglu promenu klime u velikim delovima Evrope, sa temperaturama koje bi mogle pasti i do 30 stepeni Celzijusa na nekim područjima.
Ovaj kolaps bi poremetio svetske vremenske obrasce, vodeći do ozbiljnih klimatskih posledica, posebno na Evropu.
AMOC, odgovoran za prenos tople vode na sever i održavanje blagih temperatura u Evropi, mogao bi doći do destabilizacije zbog faktora poput topljenja ledenih pokrivača, što bi promenilo nivo slanosti u okeanu.
Iako su prethodna istraživanja ukazivala na mogući prozor kolapsa AMOC-a između 2025. i 2095. godine, neizvesnost lebdi u vezi sa tačnim vremenom i mehanizmima ove tačke preloma.
Sofisticirano modeliranje holandskog tima, sprovedeno tokom 2.000 godina, otkriva da bi postepene promene mogle dovesti do naglog kolapsa AMOC-a u roku od jednog veka.
Glavni autor René van Westen ističe potrebu za daljim istraživanjem kako bi se unapredile prognoze i uključile varijable poput nivoa ugljen-dioksida i globalnog zagrevanja.
Posledice kolapsa AMOC-a su ozbiljne: neizbrisivi klimatski uticaji na globalnom nivou. Evropa bi doživela neviđene padove temperature, što bi učinilo mere prilagođavanja neefikasnim.
Regioni južne hemisfere mogli bi svedočiti promenjenim obrascima padavina i porastu nivoa mora, što bi povećalo rizike po obale.
Studija ističe hitnost razumevanja i suočavanja sa potencijalnim kolapsom AMOC-a kako bi se ublažile katastrofalne posledice na klimatski sistem Zemlje.
Uz rastuću neizvesnost, naučnici zagovaraju zajedničke napore u prikupljanju podataka i unapređenju modela, ističući hitnost proaktivnih mera radi zaštite od buduće klimatske krize nezapamćenih razmera.