Godišnji danak klimatskih promena jednak populaciji Ženeve

U borbi protiv klimatskih promena, cena po ljudske živote je poražavajuća, rivališući sa katastrofalnom pandemijom.

Nauka o atribuciji otkriva da su vrela talasa vrućine i ekstremni vremenski obrasci krivci, naročito razarajući u ranjivim regionima poput Afrike i Južne Azije.

Uprkos ozbiljnosti krize, odgovor daleko zaostaje u odnosu na onaj na COVID-19, sa minimalnim sredstvima dodeljenim za prilagođavanje na klimatske promene u javnom zdravstvu.

Kolin Karlson, vodeći glas u klimatskoj epidemiologiji, poziva na holistički pristup, naglašavajući osnovno zdravstvo, sigurnost hrane i pristup vodi.

Iako Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznaje ozbiljnost klimatskih promena, njeni kriterijumi za proglašavanje Javne zdravstvene vanredne situacije od međunarodnog značaja (PHEIC) ne poklapaju se sa njenim hroničnim karakterom.

Ipak, SZO naglašava potrebu jačanja globalnih zdravstvenih sistema protiv klimatskih rizika.

Pred licem eskalirajućih stopa smrtnosti i rastućih katastrofa, hitna akcija je neophodna.

Prediktivno modeliranje, zajednička istraživanja i snažne politike nude put napred.

Suočavanje sa klimatskom-ka-zdravstvenom vanrednom situacijom zahteva odlučnost i otpornost pred presecanjem kriza.