Biodiverzitet na “ivici krize izumiranja”: Alarmantni izveštaji studije o životinjskim populacijama

Novo istraživanje je pokazalo da demografski pad među životinjskim populacijama alarmantniji nego što se ranije mislilo.

Gubitak divljih životinja je “jedan od najalarmantnijih sindroma ljudskih uticaja”, prema novoj studiji objavljenoj u Biological Reviews .

Istraživači su otkrili da od više od 71.000 vrsta koje su analizirali, uključujući sisare, ptice, vodozemce, gmizavce i ribe, 48% doživljava pad populacije, dok je 49% stabilno i samo 3% raste.

Nalazi su dali “znatno alarmantniju sliku” od procena Crvene liste Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), navodi se u izveštaju.

Populacije “neugroženih” vrsta opadaju

Status očuvanosti divljih životinja tradicionalno se prati od strane IUCN crvene liste koja klasifikuje vrste prema tome koliko su ugrožene, kao što su skoro ugrožene, ranjive, ugrožene i druge.

Najnovija studija je otkrila da 33 odsto vrsta koje se smatraju “neugroženim” pati od pada populacije, što je, kako kažu autori studije, “simptom izumiranja“.

Iako IUCN kaže da je 28% vrsta ugroženo, ova crvena lista nije jedini pokazatelj rizika od izumiranja.

Vrste se mogu smatrati “neugroženim”, ali činjenica da njihova populacija opada može značiti da idu ka izumiranju, upozorava se u izveštaju.

Iako ponavlja zabrinutost iznetu u studiji, Craig Hilton-Tailor, šef IUCN Crvene liste, rekao je za CNN da bi njeni rezultati mogli da “prenaduju situaciju“, pošto se podaci prikupljaju u širokom spektru životinjskih grupa, uključujući i one za koje su podaci nepotpuni.

On insistira da je to manje robusna mera u poređenju sa IUCN-om koja posmatra “trendove vrsta u mnogo dužim vremenskim okvirima“.

Biodiverzitet “na ivici krize izumiranja”

Studija ističe da su vodozemci posebno pogođeni, ističući “velike nedostatke u našem poznavanju trendova populacije, posebno riba i insekata”.

Kada populacija vrste padne suviše nisko, ona ne može doprineti ekosistemu onoliko koliko bi inače mogla, kaže se u izveštaju.

Na primer, prekomerni lov na morske vidre omogućio je nekontrolisani rast populacije morskih ježeva koji jedu alge i koji su desetkovali šume morskih algi u Beringovom moru, što je dovelo do izumiranja Stelerove morske krave koja se takođe hrani ovim algama.

Smanjenje jedne vrste je dovoljno da se debalansira ceo ekosistem, imajući talasni efekat na druge populacije koji može da dovede do velikih poremećaja.

Naučnici smatraju da je transformacija divljih pejzaža u urbana područja ili poljoprivredno zemljište jedan od glavnih faktora gubitka divljih životinja jer uništava njihovo prirodno stanište. Ali klimatske promene su takođe važan pokretač opadanja vrsta i njihov uticaj se pogoršava kako se svet zagreva.

Populacioni padovi otkriveni u studiji imaju tendenciju da se koncentrišu oko tropskih područja, dok su stabilnost i povećanja populacija skloniji u regionima sa umerenom klimom.

U cilju očuvanja staništa, neke inicijative poput COP15 “30 sa 30“, koji ima za cilj da zaštiti 30% kopna i okeana do 2030. godine, dobile su podršku.

Više od 100 zemalja pristalo je na ovaj angažman prošle jeseni.

Stručnjaci IUCN-a kažu da je ovaj cilj minimum kojem bi političari trebalo da teže, a mnoge studije pozivaju na zaštitu do 70% ili čak više divljih pejzaža.