Kako je Portugal postao lider u smanjenju CO2 uticaja u celoj EU?
Ova država je u periodu od 2005. do 2019. uspela da poveća svoj udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energije – i to značajno
Iako bismo u prvi mah, možda, pomislili na daleko veće ekonomije poput nemačke, francuske ili britanske, istina je da je upravo ova mediteranska država uspela da se nametne na polju “zelene energije”, i to na nivou cele EU.
Portugal je od 2005. godine smanjio emisiju staklenih gasova za 35 odsto, što je daleko više od proseka Evropske unije od 24 procenta, pokazuju najnoviji podaci iz baze podataka Fondacije Francisko Manuel dos Santos. Ovi podaci su prikupljeni u saradnji sa portugalskom Agencijom za zaštitu životne sredine, i istovremeno apeluju na veliku zavisnost od fosilnih goriva.
Takođe, Portugal iz godine u godina biva sve topliji, odnosno beleži porast temperature, kao i količine otpada.
O tome govore i nezapamćene suše koje pogađaju ovaj evropski region, najpre Španiju, Italiju, Francusku i Portugal, što se odražava i na nestašicu hrane, odnosno rast cena. Ekstremne temperature i cene mogle bi da budu znak veće nestabilnosti u budućnosti, a klimatske promene će, verovatno, otežati uzgoj maslina u nekim od najboljih regiona za proizvodnju, otkrili su španski i portugalski istraživači u jednoj studiji.
Kako bi obezbedio kvalitetnije mesto za život, ali i oporavio svoju ekonomiju – dobrim delom zasnovanu upravo na proizvodnji ulja, te uzgoju voća i povrća koje sada propada, Portugal je ozbiljno shvatio namere i ciljeve vezane za smanjenje ugljen-dioksida.
Inače, kao glavni “ekološki zločini” navode se ilegalni, neprijavljeni i neregulisani ribolov, zatim posedovanje i ilegalna trgovina nekim vrstama riba, nezakonit lov ili krivolov, nezakonita eksploatacija drveća, ilegalna eksploatacija mineralnih resursa i nezakonito upravljanje otpadom.
Podaci iz 2021. pokazuju da Portugal godišnje proizvede skoro 40 miliona metričkih tona CO2.
Ipak, ova zemlja je u periodu od 2005. do 2019. uspela da poveća svoj udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energije, i ima za cilj da taj nivo podigne sa 30,6% na 47% do 2030. godine.
Prema proceni Komisije NECP, ovaj cilj je “dovoljno ambiciozan” i jedan od najviših u bloku.