Da li ograničenje brzine na 30 km/h u Bolonji donosi ekološke benefite?

Bolonja, grad na severu Italije, izazvala je kontroverze implementacijom ograničenja brzine od 30 km/h u svom urbanom centru, pridružujući se Olbiji kao drugom gradu u Italiji koji je usvojio takve mere.

Lansiran 16. januara, inicijativa Citta 30 (Grad 30) ima za cilj poboljšanje bezbednosti na putevima i borbu protiv zagađenja vazduha i buke, iako nije prošla bez žustrog protivljenja.

Gradonačelnik Mateo Lepore promoviše ograničenje brzine kao “revoluciju” koja će poboljšati kvalitet života, čineći Bolonju sigurnijim i održivijim gradom za sve.

Kazne od 29 evra biće izrečene za prekoračenje granice od 36 km/h, što odražava strogu primenu ovih mera.

Međutim, ministar transporta Mateo Salvini dovodi u pitanje njen ekološki efekat, odbacujući ideju da vožnja od 30 km/h u gradu doprinosi pozitivno životnoj sredini.

Srž problema leži u potencijalnom ekološkom uticaju smanjenja brzine. Mateo Votkins, glavni predavač na Univerzitetu u Notingemu, sugeriše da, iako sporija vožnja povećava bezbednost, neophodno je više istraživanja kako bi se sagledale njeni ekološki aspekti.

Postoje kontradiktorne evidencije, s nekim studijama koje ukazuju da zagađenje vazduha može porasti pod sistemom Grada 30.

Studija Londonskog imperijalnog koledža otkriva da se u zonama sa ograničenjem brzine od 20 mph, što je ekvivalent 32 km/h, vozila kreću sa manje ubrzanja i usporavanja nego u zonama sa višim ograničenjem brzine.

Ovaj glađi stil vožnje smanjuje emisije čestica iz trošenja guma i kočnica, glavnih uzročnika zagađenja vazduha.

Međutim, motorni pogoni postižu optimalnu efikasnost pri konstantnoj brzini (vožnji “cruising”), obično oko 90 km/h, postavljajući pitanje ukupnih ekoloških koristi smanjenja brzine.

Stanovnici Bolonje, međutim, nisu srdačno dočekali inicijativu.

Protestske akcije izbile su izazivajući prekide u saobraćaju, a taksisti razmatraju povećanje cena kako bi nadoknadili uticaj sporije vožnje.

Planirani protest ispred gradske skupštine naglašava nezadovoljstvo među građanima.

Ministarstvo transporta Italije deli skeptičan stav, izražavajući zabrinutost da nedostaci za građane mogu prevagnuti nad navodnim koristima po bezbednost na putevima.

Milano i Parma takođe razmatraju slična ograničenja brzine od 30 km/h u 2024. godini, ukazujući na širi trend u italijanskom urbanom planiranju koji i dalje izaziva debatu i suprotstavljanje između građana, donosilaca odluka i stručnjaka.