Kina predvodnik klimatske krize: Bezbednost hrane ugrožena

U 2023. godini, Kina je postala epicentar ekstremnih vremenskih događaja, suočavajući se sa najtoplijom godinom ikada zabeleženom.

Talasi vrućine, pogoršani efektima El Ninja i klimatskih promena, izazvali su temperaturne rekorde širom zemlje.

Prosečna temperatura od 10,7°C postavila je novi standard, rušeći prethodni rekord iz 2021. godine.

Najviša temperatura od 52,2°C, zabeležena u gradu Sanpu, Turpan, stavila je ogroman pritisak na energetsku mrežu.

Čajna Enerdži Investment je u julu dostigla rekordne dnevne vrednosti proizvodnje električne energije iz termoelektrana na ugalj.

Uz visoke temperature došle su i posledice po životinje na farmama, svinje, zečevi i ribe su stradali.

Poplave u centralnom delu Kine izazvale su zabrinutost za bezbednost hrane, posebno u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.

Globalna klimatska analiza predviđa da će temperatura 2023. biti viša od 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijske nivoe, približavajući se opasnom pragu od 1,5 stepeni u Pariskom sporazumu.

Nisu izostali ni ekstremni hladni talasi, sa najnižom izmerenom temperaturom od -53°C u Džintau, Heilongdžiang, i najdužim talasom hladnoće u Pekingu od 1951. godine.

Oluje su donosile rekordne padavine, a tajfun Doksuri je izazvao poplave i ozbiljne štete na infrastrukturi, odnele su živote i raselile milione ljudi.

Kina, kao najveći zagađivač, suočena je sa pritiskom da smanji emisije gasova staklene bašte.

Iako je zemlja postavila ambiciozne ciljeve za obnovljivu energiju do 2030. godine, njen izostanak potpisa na sporazumu o povećanju kapaciteta izaziva zabrinutost u postizanju globalnih klimatskih ciljeva.

Dok Kina ubrzava tranziciju ka čistoj energiji, izazovi klimatske krize postavljaju ozbiljna pitanja održivosti i dugoročnoj bezbednosti zemlje.