Odlaganje pepela: Finansijski teret, ili građevinska prilika za Srbiju?

Srbija izdvaja značajna sredstva za odlaganje pepela, šljake i gipsa iz termoelektrana, iako ovi materijali mogu biti ključni za razvoj građevinske industrije.

Dok Evropa efikasno koristi preko 90% pepela, EPS ostvaruje tek oko 6% iskorišćenja.

Uprkos bogatstvu od 700 miliona tona pepela, tek polovina se koristi, dok se ostatak rasipa.

Pepeo, koji se već koristi u građevinskim projektima širom sveta, ima potencijal da značajno smanji troškove gradnje.

Međutim, u Srbiji se i dalje tretira kao otpad, što ograničava njegov potencijalni doprinos ekonomiji.

Sa druge strane, gips se koristi efikasnije, ali veći deo se izvozi umesto da doprinosi domaćem tržištu.

Stručnjaci ističu potrebu za promenom stava prema pepelu, predlažući fazno povećanje količine korišćenja i uspostavljanje operatera kako bi se maksimizirala njegova vrednost.

Građevinski fakultet i EPS već su sproveli studiju o potencijalu pepela, ali je ključna podrška države kako bi se ideje sprovele u delo.

Ovi materijali ne samo da mogu postati dragoceni resurs, već i doprineti oko jedan odsto BDP-a u sektoru.

Njihova efikasna upotreba može doneti ne samo ekonomske koristi već i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu.