Kritična situacija: Srbija zagađuje tri puta više od evropskog proseka

Srbija je značajan akter u globalnom emitovanju gasova sa efektom staklene bašte, s obzirom da njene emisije dosežu 2,5 do 3 puta više od proseka Evropske unije po glavi stanovnika.

Ovo je postalo još značajnije nakon što je zemlja obećala, zajedno sa 122 drugih zemalja, da će do kraja decenije utrostručiti kapacitete obnovljivih izvora energije na nedavnom klimatskom samitu u Dubaiju.

Međutim, uprkos naporima ka obnovljivim izvorima, merenja pokazuju da će 2023. godina biti najtoplija do sada, a globalni porast temperature bi mogao premašiti ciljeve Pariskog sporazuma.

Regionalno, naša zona se ubrzano zagreva u odnosu na svetski prosek.

Sa prvim hladnim danima, merne stanice beleže povećano zagađenje vazduha, posebno tokom noći.

Energetska transformacija je ključna u smanjenju zagađenja, s obzirom na značajan doprinos termoenergetskog sektora.

Iako je Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo Zakon o klimatskim promenama, Program prilagođavanja i Akcioni plan, postoji zastoj u donošenju Integrisanog plana za energetiku i klimu.

Očekuje se da će 2025. biti ključna godina za predstavljanje novih ciljeva smanjenja emisija gasova.

Uz to, Evropska unija uvodi porez za proizvode sa visokim emisijama ugljenika, što će direktno uticati na određene sektore u Srbiji.

Iako nismo globalni lider u emisijama, važno je da se uskladimo sa međunarodnim standardima kako bismo doprineli globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.