Može li nas COP28 pokrenuti ka novom modelu proizvodnje hrane?

U prelomnom trenutku, COP28 bi mogao postati “COP hrane”, stavljajući u fokus složenu vezu između klime, prirode i sistema ishrane.

Poslednji izveštaj IPCC naglašava neosporan vezu između postizanja neto nule i očuvanja prirode.

Nedavni izveštaji Svetskog ekonomskog foruma ukazuju da usvajanje politika koje podržavaju prirodu može doneti neverovatnih 10 biliona dolara godišnje poslovne vrednosti i stvoriti 395 miliona radnih mesta do 2030. godine, istovremeno čuvajući ekosisteme.

Rad u časopisu Nature podržava ovaj stav, predviđajući da obnavljanje šuma može sama zadržati ogromnih 226 gigatona ugljenika – što je ekvivalentno 23 godine emisija od strane ljudi.

Sa sve većim globalnim osvešćivanjem, pozivaju se na promenu paradigme u poljoprivredi – onu koja je ukorenjena u regeneraciji.

To podrazumeva intenziviranje poljoprivredne proizvodnje na održiv način, poboljšanje zdravlja zemljišta i upotrebu inovativnih tehnika poput agrošumarstva.

Radionica u Braziliji stavila je fokus na ulogu Brazila kao globalnog lidera u proizvodnji govedine i soje, suočavajući se sa ekološkim izazovima.

Došlo je do saglasnosti: kolektivna odgovornost je ključna.

Vlade moraju oblikovati politike koje omogućavaju, privatni sektor mora razumeti svoj uticaj, a sektor finansija mora podržati transformaciju.

Civilno društvo, s posebnim osvrtom na društvenu pravdu, igra ključnu ulogu u razvoju alatki za održivu intenzifikaciju poljoprivrede.

Napredak je postignut od COP26, posebno putem Mape puta sektora poljoprivrede koja obavezuje glavne trgovce da se bore protiv seče šuma.

Međutim, jasno se čuje poziv – deklaracije moraju prerasti u opipljive akcije.

Dok se COP28 odvija, svet posmatra, sa nadom da će vlade i poslovni lideri kročiti izvan retorike kako bi pokrenuli sistemsku promenu neophodnu za zaustavljanje gubitka biodiverziteta i očuvanje naše ugrožene prirode.