Rastuće zagađenje na granici: Rumunija i Bugarska pod pritiskom
Bugarska i Rumunija, članice EU od 2007, suočavaju se sa zajedničkim problemom na svojoj granici: zagađenjem vazduha koje se pogoršava dok kamioni čekaju kilometrima.
San o Šengenu, obećavajući neometano putovanje, ostaje nedostižan, zarobljavajući vozače u beskrajnim redovima.
Giurgiu i Ruse, granični gradovi s obe strane, udišu posledice. Stanovnici opisuju “neizdrživu” atmosferu, pogoršanu smećem po poljima i satima rada motora.
Zdravstveni rizici lebde veliki, s obzirom da Bugarska i Rumunija imaju najviše vrednosti sitnih čestica PM2.5 u EU, a zima samo pogoršava situaciju.
Trošak prevazilazi neprijatnosti; to je pitanje života i disanja.
Vozači kamiona, ključni za trgovinu, pate i ekonomski i zdravstveno. Jedan vozač opisuje čekanje od 24 sata, ističući nevolje onih koji prevoze pokvarljive robe usred zagađenja.
Težina situacije se povećava s notoritetom jugoistočne Evrope zbog visoko zagađenih gradova, čineći PM2.5 ozloglašenim protivnikom.
Evropska agencija za životnu sredinu upozorava na ozbiljne posledice – skraćeni životni vek, pogoršane respiratorne bolesti i povećani rizik od raka.
Zastoj u pristupanju Šengenu, uprkos ispunjenju kriterijuma, proizilazi iz opozicije Austrije i Holandije.
Austrijske zabrinutosti se prožimaju s širom nezadovoljstva prema Šengenu, dok Holandija vezuje odobrenje za reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije.
Ključni glasanje se bliži, nagoveštavajući moguće rešenje narednog meseca.
Izvan diplomatskih intriga, ekološka cena odloženog uključivanja u Šengen je ogromna. Više od decenije čekanja donelo je 500.000 tona viška emisija CO2, što je ekvivalentno napajanju 60.000 domova godinu dana ugljem.
Evropski parlament naglašava nepopravljive ekološke i zdravstvene štete, pozivajući na rešenje do 2023.
Kako svet korača ka klimatskoj neutralnosti, redovi na granici i njihove emisije sukobljavaju se s ambicioznim ciljevima EU, bacajući senku na vazduh, puteve i težnje onih koji su uhvaćeni između.