Koji evropski gradovi najviše čine u borbi protiv klimatskih promena?

Dvadeset dva grada u Evropi prepoznata su po svom vodećem položaju u borbi sa klimatskim promenama na velikom globalnom rangiranju.

CDP, neprofitna dobrotvorna organizacija koja upravlja svetskim sistemom za zemlje, kompanije i javne vlasti da otkriju svoj uticaj na životnu sredinu, objavila je svoju godišnju listu gradova pogodnih za planetu.

Skoro jedna petina evropskih opština koje je CDP ove godine postigao uvrštena je na prestižnu „A listu“ – one koje preduzimaju najambicioznije klimatske akcije.

Nordijske zemlje su prednjačile, čineći više od polovine vodećih gradova u kontinentalnoj Evropi za 2023. godinu.

Nordijski gradovi prednjače u ekološkom izveštavanju i akcijama, sa njih 12, širom Danske, Švedske, Norveške, Finske i Islanda.

Ovo predstavlja više od polovine ukupnih gradova koji su napravili presek širom kontinenta.

Švedska prestonica Stokholm preduzima značajan korak ka održivijem korišćenju svojih resursa tako što je obavezala domaćinstva da odvojeno sortiraju i odlažu otpad od hrane.

Potpunu listu A rangiranih gradova u Evropi čine: Atina, Barselona, Kopenhagen, Gimaraeš, Helsingor, Lund, Madrid, Malme, Manhajm, Milano, Minster, Oslo, Pariz, Rejkjavik, Saragosa, Stokholm, Tampere, Trondhajm, Torino, Turku, Upsala i Vantaa Siti.

U Velikoj Britaniji, koja je kategorisana odvojeno od Evrope, 26 gradova je ušlo na A listu.

Oni su uključivali velika urbana čvorišta poput Edinburga, Belfasta, Birmingema i londonskog Sitija, kao i manje opštine kao što su North Tineside u severnoj Engleskoj i Perth i Kinross u Škotskoj.