Nuklearna energija, dugogodišnji stub švajcarskog energetskog pejzaža, suočava se s promenama usled globalne energetske krize.
Iako je Švajcarska 2011. godine odlučila postepeno napuštati nuklearnu energiju nakon katastrofe u Fukušimi, nedavni događaji ukazuju na preispitivanje te politike.
Nakon gašenja elektrane Muhleberg 2019. godine, nuklearna elektrana Beznau planira povlačenje iz upotrebe do kraja decenije. Međutim, javnost se 2016. izjasnila protiv bržeg povlačenja.
U skladu s trendom produženja radnog veka nuklearnih elektrana u Evropi, švajcarski operatori Akpo Holding AG i Alpik Holding AG produžavaju vek svojim elektranama, a Alpik razmatra produženje čak na 80 godina.
Ovaj trend proširenja rada nuklearnih elektrana prisutan je i u regionu, poput Bugarske koja planira izgradnju novih reaktora u nuklearnoj elektrani Kozloduj.
Slovenačka Nuklearna elektrana Krško (NEK) takođe planira nastavak rada još 20 godina.
Anketa sprovedena u Švajcarskoj pokazuje podeljeno mišljenje stanovništva o nuklearnoj energiji.
Dok 49% podržava njen nastavak, 38% je protiv.
Federalna kancelarija za energetiku ističe da nije postojao određeni datum za izlazak iz nuklearne energije, naglašavajući da postrojenja mogu raditi dok su bezbedna.
Ovaj dinamičan pejzaž reflektuje zabrinutost zbog nestašice električne energije, dok se zemlje poput Belgije takođe okreću produžetku rada reaktora.
S’ obzirom na aktuelnu situaciju, Švajcarska se suočava s izazovom očuvanja energetske nezavisnosti dok balansira između očekivanja javnosti i potrebe za sigurnom i stabilnom proizvodnjom električne energije.