Sve češće peščane oluje: UN upozorava na ozbiljnu pretnju

Ljudska aktivnost uvodi svet u opasan ples sa peskovitim i prašnjavim olujama, upozorava UN telo koje se bori protiv pustinjsifikacije.

Zastrašujućih milion kvadratnih kilometara plodnog zemljišta nestaje godišnje, posledica su ovih oluja koje postaju uznemirujuće česte zbog ljudskog delovanja.

Dve milijarde tona peska i prašine sada godišnje ulazi u atmosferu – težina jednaka 350 Velikih piramida Gize.

Poznate pod regionalnim imenima poput siroka i habuba, ove oluje, koje potiču iz sušnih regiona sa retkom vegetacijom, prave haos izvan svojih izvorišta.

Osušeno Aralsko more, glavni izvor oluja, ilustruje problem.

Ljudske aktivnosti, uključujući seču šuma, prenapasanje i prekomernu upotrebu vode, pokreću širenje pustinja, povećavajući rizike od oluja.

Klimatske promene komplikuju situaciju sušama i ekstremnim temperaturama.

Feras Ziadat, predsednik UN Koalicije za borbu protiv peskovitih i prašnjavih oluja, napominje da ljudske aktivnosti doprinose više od četvrtine problema.

U nekim regionima prašina iz pustinja se uvećala dva puta tokom poslednjeg veka.

Ibrahim Thiaw, izvršni sekretar UNCCD-a, opisuje prizor ovih oluja kao zastrašujući prirodni spektakl, prouzrokujući haos od Azije do Afrike.

Oluje oštećuju useve, stoku i površinski sloj zemlje na mestu svog nastanka, dok predstavljaju pretnju po zdravlje na mestu njihovog odredišta, posebno kada se kombinuju sa lokalnim zagađenjem.

Industrije se suočavaju sa poremećajima u komunikacijama, snabdevanju energijom, transportu i brodarstvu zbog niske vidljivosti i mehaničkih kvarova.

U odgovoru, UNCCD zagovara poboljšano upravljanje zemljištem radi obnove oštećenih područja i unapređenje sistema rane najave radi jačanja otpornosti na ove uticaje.

Peskovite i prašnjave oluje, nekada prirodan događaj, sada se odvijaju kao nestabilna posledica neosetnog uticaja čovečanstva na životnu sredinu.