Klimatske promene donele tektonske poremećaje u hrvatskoj proizvodnji hrane

Proizvođačima voća danas više nije problem da dođu do novca, odnosno potpora za podizanje zasada, ali im je mnogo teže suočavanje sa globalnim zagrevanjem koje je donelo tektonske poremećaje u proizvodnji hrane u Hrvatskoj.

Ako neko i dalje veruje da je globalno zagrevanje mit, istinu može saznati od svakog poljoprivrednika, piše Index.hr.

– Mi voćari smo najviše osetili da se klima drastično promenila od vremena kada smo počeli da se bavimo tim poslom – kaže Mladen Matica, vlasnik OPG-a Matica Bolto, kome je ove godine iznad proseka rodilo samo grožđe, dok je ostalo voće – podbacilo.

Dodaje da zima više, kao da ne postoji, a proleće se ukazuje već u januaru i februaru.

– Nakon toga se pojavi mraz koji znatno smanji očekivani prinos voćnjaka. S druge strane, leta su postala prevruća, pa bez navodnjavanja ne možete planirati ozbiljnije prinose – ističe Matica koji poseduje vinograd i voćnjak s jabukama, breskvama i šljivama.

Prognostičar Kristijan Božarov potvrđuje njegove reči: u poslednjih 150 godina, otkako se meri temperatura u Hrvatskoj, očigledno je zagrevanje.

Iz godine u godinu pokazuje se znatni porast temperature, a to definitivno utiče na poljoprivrednu proizvodnju.

– Svedoci smo toplih i suvih jeseni, nakon kojih slede blage zime. Dovoljno je da pokušamo da se prisetimo kada smo imali poslednji Božić okićen snegom. Zime se, uglavnom, svode na kratka zahlađenja s vrlo malim količinama snežnih padavina. Onda dođe proleće tokom kojeg, na otprilike dve nedelje, pošteno zahladi – kaže Božarov.

Osim toga, više temperature ne utiču samo na rast i razvoj bilja, nego se reflektuju i na širenje biljnih bolesti.