160 naučnika upozorava: Svet je ušao u novu stvarnost. Nismo spremni

Planeta je suočena sa „novom stvarnošću“ nakon što je dostigla prvu u nizu klimatskih prekretnica – masovno izumiranje koralnih grebena. To je zaključak opsežnog izveštaja na kojem je radilo 160 naučnika širom sveta, prenosi Si-En-En (CNN).

Klimatske promene mogle bi ključne Zemljine sisteme – od Amazonske prašume do polarnih ledenih ploča – da izbace iz ravnoteže do tačke kolapsa, što bi pokrenulo katastrofalne talase širom planete, upozoravaju stručnjaci.

„Brzo se približavamo višestrukim prekretnicama Zemljinog sistema koje bi mogle transformisati naš svet, s razornim posledicama za ljude i prirodu“, izjavio je Tim Lenton (Tim Lenton), profesor na Institutu za globalne sisteme Univerziteta u Ekseteru (University of Exeter) i jedan od autora izveštaja.

Prema izveštaju, koralni grebeni u toplim morima prvi su pogođeni. Od 2023. godine, svetski grebeni trpe najgore masovno izbeljivanje ikada zabeleženo zbog rekordno visokih temperatura okeana – pogođeno je više od 80% koralnih grebena. Nekadašnji podvodni svet prepun boja i života pretvara se u izbeljeni, pusti pejzaž kojim dominiraju alge.

„Sada smo koralne grebene gurnuli izvan granica s kojima mogu da se nose“, rekao je Majk Baret (Mike Barrett), glavni naučni savetnik u Svetskom fondu za prirodu Velike Britanije (World Wildlife Fund UK) i koautor izveštaja.

Autori upozoravaju da će, ako se globalno zagrevanje ne zaustavi, „opsežni grebeni kakve poznajemo nestati“. Posledice bi bile dalekosežne: koralni grebeni su ključna staništa morskih vrsta, važni su za bezbednost snabdevanja hranom, doprinose bilionima dolara globalnoj ekonomiji i štite obale od oluja.

Planeta je, prema izveštaju, na ivici nekoliko novih klimatskih prekretnica, jer će gotovo sigurno premašiti globalno dogovoreni cilj ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Jedna od najalarmantnijih pretnji jeste potencijalni kolaps Atlantske meridionalne obrtne cirkulacije (AMOC) – ključne mreže okeanskih struja. Takav događaj imao bi katastrofalne globalne posledice: delove sveta gurnuo bi u duboko zamrzavanje, druge pretvorio u vrela područja, poremetio monsunsku sezonu i podigao nivo mora, navode naučnici.

„Sada postoji rizik da bi se kolaps mogao dogoditi tokom životnog veka ljudi koji danas žive na planeti“, upozorava Baret.

Svet, tvrdi Manjana Milkoreit (Manjana Milkoreit), istraživačica sa Univerziteta u Oslu (University of Oslo) i autorka izveštaja, nije spreman za posledice prelaska ovih prekretnica.

„Trenutne politike i međunarodni sporazumi osmišljeni su za postepene promene, a ne za ovako nagle, nepovratne i međusobno povezane pomake“, kaže ona.

Dodaje da način na koji vlade sada reaguju „može oblikovati Zemljin sistem na veoma dugo vreme“.

Izveštaj poziva na brzo smanjenje zagađenja koje zagreva planetu i na povećanje uklanjanja ugljenika iz atmosfere.

Lenton ističe da će svet neizbežno premašiti granicu od 1,5 stepeni, ali da je ključno minimizirati dalje zagrevanje i što pre smanjiti temperaturu.

Izveštaj ističe i nekoliko pozitivnih trendova, poput „radikalnog globalnog ubrzanja“ u korišćenju solarne energije, električnih vozila, baterija i toplotnih pumpi.

Jednom kada čiste tehnologije zamene one koje zagađuju, povratka na staro više neće biti, jer su nove opcije jeftinije i efikasnije.

Izveštaj stiže mesec dana pre klimatske konferencije COP30 u Brazilu, gde će se okupiti predstavnici vlada. Ova godina smatra se presudnom, jer se od zemalja očekuje da predstave nove ciljeve za smanjenje emisija u narednoj deceniji.

„Ova sumorna situacija mora biti poziv na buđenje – ako sada ne delujemo odlučno, izgubićemo Amazonsku prašumu, ledene ploče i vitalne okeanske struje“, zaključio je Baret.

„U tom scenariju, gledali bismo istinski katastrofalan ishod za celo čovečanstvo.“